Trokiraju i govorni organi

Lingvisti i filolozi se, po usvajanju Zakona o rodnoj ravnopravnosti, sve više uključuju u komentarisanje njegovih normativnih i kaznenih odredaba. Pojedini dnevni listovi ponudili su prostor za drugačije mišljenje, a „Književne novine” (maj–jun 2021) su tome posvetile čitave dve stranice i nameravaju da se na tome ne zaustave. „Politika” je 14. juna objavila izvrstan tekst „Kad misao trokira” antropologa Vanje Radić (jeste žensko, a neće da bude antropološkinja). Navodeći primere silenja gramatičkog ženskog roda tamo gde je pol potpuno nevažan, pita nas: „Primećujete li kako vam trokira misao?” Trokira misao, a trokiraju i govorni organi. Novim zakonom priprećeno je kaznama svima koji ne budu poštovali „rodnu senzitivnost” jezika, na šta antropolog Vanja Radić zaključuje: „Ni manje ni više nego fašizam na delu pod parolom ravnopravnosti”.

Smatram dobrim što se u komentarisanje odredaba pomenutog zakona uključuju i stručnjaci iz oblasti bliskih ili manje bliskih jezičkoj nauci: pravnici, sociolozi, filozofi, istoričari, istaknuti pisci. Poželjna bi bila i polemika s neistomišljenicima, koja bi, siguran sam, još više istakla apsurde u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti.

I na kraju, bilo bi dobro da saznamo ko su i šta su po zvanju i znanju glavni konstruktori rečenog zakona. Koliko je među njima jezičkih stručnjaka iz SANU, univerzitetskih profesora jezika i naučnika iz Instituta za srpski jezik? Jer – da se poslužim metaforom – budu li nam pitu mesili vodoinstalateri (veoma poštujem njihov zanat), nećemo se valjano najesti.

Bojan Cvitan,
profesor istorije