Plaćaju analize da otkriju krivca za pomor pčela

Pojedini pčelari iz okoline Alibunara, Vršca i nekih drugih mesta u Južnom Banatu, umesto da ovih dana dočekuju pčele s „ispaše” suncokreta, broje uginula otrovana pčelinja društva i uništene košnice. Ovo je, nažalost, pojava koja se godinama unazad dešava jer i dalje mnogi poljoprivrednici seme suncokreta, ali i drugih kultura tretiraju opasnim i nelegalnim pesticidima.

Što je najgore, trovanje se teško dokazuje, a analizu da li su pčele otrovane ili nisu plaćaju i sami vlasnici košnica. Ti početni troškovi iznose oko 100.000 dinara. Zbog ovoga i Savez pčelarskih organizacija Srbije želi da pokrene izmenu zakona kako bi se pčele proglasile zaštićenom vrstom, a onda i troškovi analiza, izlaska inspektora na teren i sudskih postupaka skinuli pčelarima s leđa.

– Da se nešto dešava s pčelama koje prikupljaju nektar, primetili smo ovih dana. Vraćale su se u košnice, ali bi vrlo brzo uginule. Za sada ne znamo kolika je šteta, ali kako sam čuo od pčelara, to se ne dešava samo kod nas u Alibunaru već u celom Južnom Banatu. Što je najgore, takve pčele truju košnicu, ali i med. Pošto se vraćaju sa suncokreta, sumnjamo da je on tretiran nikotin-neoaminidima, grupom pesticida za zaštitu semena suncokreta. Ovi pesticidi deluju tako da pčela gubi orijentaciju pa ne ume da se vrati ili uspe da se vrati, ali uđe u pogrešnu košnicu gde dođe do „tuče” i uginuća. Mnogi od pesticida koje poljoprivrednici koriste su zabranjeni, ali se i dalje legalno mogu kupiti u poljoprivrednim apotekama – kaže jedan od pčelara iz okoline Alibunara.

On napominje da danima pokušava da prijavi trovanje pčela nadležnim institucijama.

– Broj fitosanitarnih i poljoprivrednih inspektora je minimalan pa sami moramo da uzmemo i odnesemo uginulu pčelu na analizu. Kako naravno ne znamo na kojoj se konkretno njivi pčela otrovala, moramo i uzmemo uzorke suncokreta s više njiva, nekada čak i pedesetak i onda da platimo i to. Verujte da nekada troškovi utvrđivanja trovanja narastu i do dva i po miliona dinara – ističe on.

Da se trovanja pčela dešavaju, potvrdili su nam i u Savezu pčelarskih organizacija Srbije.

– Za ovaj konkretna slučaj još nismo čuli, ali da trovanja ima – ima ih. Nedavno je u Itebeju otrovano oko 800 pčelinjih društava. Pretpostavljamo da je pesticidima tretirana lucerka. Na terenu je bila policija koja je obavila uviđaj, ali i fitosanitarni inspektor. Kada će slučaj biti rasvetljen još ne znamo jer je to proces koji duže traje – kažu u Savezu pčelarskih organizacija Srbije.

U savezu potvrđuju da na terenu ima nedovoljno fitosanitarnih i poljoprivrednih inspektora i da se na njihov izlazak na teren čeka i po nekoliko dana. Zbog toga onda pčelari, da bi ubrzali postupak, sami pčele odnose na analizu, a sve to jako puno košta.

– Ako pčelar, primera radi, donese pčelu na analizu, on mora da kaže na koji pesticid sumnja. A samo jedna analiza košta od 5.000 do 12.000 dinara. Obično se analizira deset osnovnih pesticida. Ako se analizira na svih deset, onda su najmanji troškovi 100.000 dinara. U slučaju da, recimo, neko posumnja na dva-tri, a ispostavi se da nisu ti pesticidi, onda su i to uzalud bačene pare. Zbog toga ćemo mi pokrenuti postupak da se pčela proglasi zaštićenom životinjom, kao što je, recimo, bubamara i da onda uzorkovanje, analizu, izlazak na teren inspektora i ceo taj postupak obavljaju institucije po službenoj dužnosti, a ne sami pčelari – ističu u savezu. Oni kažu da kod njih postoji Odbor za zaštitu pčela. To je savetodavno telo koje pomaže pčelarima u ovakvim situacijama, reaguje kada se dogode masovna trovanja i vrši pritisak na nadležne organe da se sumnjivi slučajevi trovanja što pre reše.