Obični smrtnici ne shvataju štos

Za 11 minuta, koliko je proveo na putu u svemir, Džef Bezos (57) je na Zemlji zaradio 1,6 miliona dolara. Čini se da se američki milijarder bogati istom brzinom kojom se vinuo u kosmos, zbog čega mu je ovonedeljna „ekskurzija” donela više negativnog nego pozitivnog publiciteta.

Bezos se u utorak popeo na visinu nešto veću od sto kilometara, dovoljno da na tri, četiri minuta oseti bestežinsko stanje. Ipak, on i na Zemlji uživa u pravom bestežinskom stanju, jer je, za razliku od većine Zemljana i američkih sunarodnika, sposoban da nadmudri društvenu gravitaciju i spasi se težine plaćanja poreza.

Zaposleni u Bezosovoj kompaniji „Amazon” često rade za minimalac, bez prava na pauzu, zdravstveno osiguranje i sindikalno udruživanje, zbog čega najimućniji stanovnik plave planete nikad nije bio popularan. Otkako je potrošio više od pet milijardi dolara na pustolovinu u svemiru, Bezos je postao još omraženiji.

ĆUP BEZ DNA: Samo za vreme epidemije virusa korona, Bezos je uvećao saldo na računu za 70 milijardi dolara, što znači da je njegov imetak sada vredan oko 206 milijardi dolara. Kompanija koju je osnovao ozloglašena je zbog loših uslova rada. Zaposleni u skladištima „Amazona” rade i po 14 sati dnevno, a dostavljači su i za vreme pandemije ostajali bez zdravstvenog osiguranja.

Progresivni mediji i političari podvlače da bi bilo bolje da je najbogatiji Amerikanac poboljšao uslove rada za radnike koji su ga načinili milijarderom umesto što razbacuje novac u svemiru. Pozivaju ga da pare pokloni u humanitarne svrhe i za borbu protiv klimatskih promena, a ne da investira u biznis s kosmičkim turizmom, koji će biti dostupan ljudima poput vlasnika „Amazona”, ali svakako ne i zaposlenima u najvećoj onlajn prodavnici na planeti. U takmičenju za turiste, Bezosova kompanija „Blu oridžin” imaće konkurenciju u britanskom milijarderu Ričardu Bransonu, koji se i sam otisnuo na putovanje u kosmos nedelju dana pre američkog takmaca.

Kad je reč o Bezosu, na društvenim mrežama i u pojedinim medijima prevladavaju komentari poput ovih: „Trebalo je da ostane u svemiru!”, „Milijarder prolazi kroz krizu srednjih godina, prvo se razveo, a sad glumi astronauta”, „Bogatstvo je droga zbog koje ste nesvesni realnosti”.

PORESKA CRNA RUPA: Kako je nedavno objavio istraživački sajt „Propublika”, milijarderi poput Bezosa, Džordža Sorosa, Majkla Blumberga, Ilona Maska i Vorena Bafeta godinama ne plaćaju federalni porez ili ga plaćaju po daleko manjim stopama od običnih građana, što polazi za rukom i njihovim kompanijama. Stope po kojima su milijarderi proteklih godina plaćali porez su: 0,98 odsto (Bezos), 0,10 odsto (Bafet), 1,30 odsto (Blumberg), dok je prosečna poreska stopa za Amerikance koji zarađuju do 70.000 dolara godišnje 14 odsto. Zato je Voren Ganels, savetnik levičarskog senatora Bernija Sandersa, tvitovao: „Klasni rat je kad Džef Bezos, Ilon Mask i Ričard Branson uvećavaju bogatstvo za 250 milijardi dolara tokom pandemije, plaćaju porez po nižoj stopi od medicinske sestre i takmiče se u trci za svemir, dok planeta gori, a milioni ljudi su bez zdravstvenog osiguranja, krova nad glavom i hrane”.

U jednu grupu kritičara spadaju oni koji smatraju da Bezos ne treba da bude kvaziastronaut kad već može da bude pravi filantrop. Osnivač „Amazona” jeste poklonio milione dolara u dobrotvorne svrhe, ali to je neznatan deo njegovog imetka. Drugi deo kritičke javnosti veruje da nema potrebe da bogataši bilo šta daruju, jer kad bi samo platili poštene plate i porez, i kad ne bi zagađivali planetu letovima u svemir, nikome ne bi ni bila potrebna njihova filantropija.

U KOSMOSU JE REŠENjE: Povodom onih koji primećuju da bi njegovo bogatstvo bolje služilo na Zemlji nego u kosmosu, Bezos je u intervjuu za Si-En-En kazao da su oni „u velikoj meri u pravu”, ali i da se mora ulagati i na Zemlji i u kosmosu, jer će istraživanje svemira „rešiti probleme na Zemlji”. Dodao je i da će letelice poput one koja je njega vinula u nebo upotrebljavati „ekološki bezopasna goriva”.

Oglasio se i Branson rečima da mnogi ljudi nisu dovoljno obrazovani, pa ne razumeju koliko je svemir važan za našu planetu i da se iz satelita najbolje uočavaju klimatske promene, zaključivši da nam je potrebno „više svemirskih brodova, a ne manje”.

Prema rečima konzervativnijih medija, oni koji osuđuju svemirski turizam imaju „glupu” argumentaciju i ne uočavaju da treba hvaliti privatnu inicijativu u ovoj oblasti, zbog koje Mask pravi jeftinije rakete od Nase. U ovom delu javnog mnjenja smatraju da privatne investicije pomažu Americi u svemirskoj utakmici s rivalima poput Kine i podsećaju da vojska i brojna tehnologija ne bi mogle da funkcionišu bez satelita.

Uveravanje da milijarderi u trci za biznis u kosmosu doprinose državnim interesima nije umirilo one Amerikance koji još nisu zaboravili da su se Bezosovi zaposleni zaražavali i da su umirali tokom epidemije jer kompanija nije primenjivala propisane mere zaštite. Ispada da je, kažu kritičari, bezbednije da kao turista bez ikakve pripreme za astronaute letite u svemir nego da radite u magacinu „Amazona”.