Rade Drainac, najznačajniji pesnik Toplice

S velikim zadovoljstvom pročitao sam u rubrici Među nama prilog „Pesnik Rade Drainac zaslužuje spomenik”, koji je napisao gospodin Mića Milenković, slikar i književnik iz Beograda.

U navedenom prilogu ističe se da su Topličani uz svoj predlog sačinili ceo projekat, a spremni su i da obezbede sva neophodna sredstva, ali da još nema saglasnosti Udruženja književnika Srbije. Kao učesnik „Drainčevih susreta”, koji se redovno održavaju, svesrdno podržavam pomenutu inicijativu g. Milenkovića.

Najznačajniji pesnik Toplice Radojko Jovanović (1899–1943), kako je bilo pravo ime Radeta Drainca, daleko prevazilazi granice Toplice, već spada u neobične pojave jugoslovenske i srpske kulture. Bez obzira na to što se o njemu dosta pisalo, mislim da će se tek pisati znatno podrobnije, nakon analiza koje će uslediti. To omogućuje izdanje njegovih sabranih dela u dvanaest knjiga, i istorijski i kritički priređenih, koje je priredio prof. dr Gojko Tešić.

Drainac je u svoje vreme bio poznat više kao boem, pa je neophodno odgovoriti kako je jedan boem mogao da publikuje toliko mnogo tekstova o vrlo različitim problemima. On pripada generacijama koje su zbog izbijanja rata nastavile školovanje u Francuskoj. Imao je široke vidike. Iako je pripadao levičarskim krugovima, nije bio miljenik one levice koja je bila povezana s Moskvom kao Radovan Zogović, Velibor Gligorić itd., s kojima je bio u neprekidnim sukobima, koji su poprimali i karakter uličnih skandala. Posle Drugog svetskog rata oni su se našli u vlasti i bitno su uticali na to da se o Draincu dugo i ne govori, sve negde do šezdesetih godina 20. veka.

Pesnička lucidnost vodila ga je veoma smelim potezima. Predložio je Srbima, Bugarima i Rumunima najužu saradnju, uprkos teškim iskustvima i zločinima Bugara, naročito posle Topličkog ustanka 1917. godine. Te ideje imale su u navedenim zemljama i podršku, ali i brojne rezerve. Zasnovao je specifičnu književno-teorijsku koncepciju – hipnizam.

Protivnici Drainca dovodili su u pitanje sve kod Drainca, izražavajući sumnju kako je on mogao da bude dopisnik i ko je finansirao njegove aktivnosti. Zapažen je njegov intervju s austrijskim kancelarom Dolfusom, koga su ubrzo potom ubili austrijski nacisti, jer se našao na meti Hitlera i Musolinija kao i jugoslovenski kralj Aleksandar Prvi Karađorđević.

Ideje o važnosti saradnje balkanskih naroda zbližile su ga i s najvećom ondašnjom bugarskom pesnikinjom Elizavetom Bagrjanom, koja se i sama izložila napadima bugarske nacionalističke javnosti.

Kontakt s Bagrjanom krunisan je i dirljivom ljubavnom vezom, koje se ona docnije rado sećala. A i sam Drainac, prema nekim svedočenjima, zamolio je jednog prijatelja da, ako preživi rat, prenese Bagrjanoj da su njegove poslednje reči bile „Liza, Liza”...

Dr Radomir Đorđević,
profesor Univerziteta u Beogradu, u penziji