Koliki su stvarni troškovi garantovanog snabdevača

U poslednje vreme rasplamsala se diskusija o tome da li je naplata „troška garantovanog snabdevača” zakonita ili ne. Ako pretpostavimo da je pismo u kojem nam EPS Snabdevanje dostavlja račun zakonit trošak, a smatram da nije, računica pokazuje sledeće: papir na kojem se štampa račun košta jedan dinar, samolepljiva koverta tri dinara, obostrana štampa računa osam dinara, rad na štampanju računa 10 dinara po računu, rad na pakovanju računa i predaja pošti 10 dinara po računu i poštarina 27 dinara. Kada se sve sabere – suma je 59 dinara. Po kojem osnovu se onda naplaćuje 142,62 dinara? Cene papira i koverte koje sam naveo su maloprodajne, a cena štampanja uzeta je iz jedne fotografske radnje. EPS vrši nabavku i štampanje na veliko, a veleprodajne cene su znatno niže, tako da je izračunata cena od 59 dinara verovatno veća od realne. A kada se uzme u obzir da ima 3,5 miliona korisnika – dođe se do sume veće od 2,4 miliona evra mesečno, koliko se od njih naplati bez realnog pokrića. Na sumu iznad 59 dinara treba dodati i 7,5 odsto akcize, pa na sve to još 20 odsto PDV-a, tako da svaki korisnik samo za deo preko 59 dinara praktično plati 105,29 dinara. Za 3,5 miliona korisnika to je više od 3,1 milion evra mesečno, a za ceo iznos od 142,62 dinara korisnici mesečno plate oko 4,2 miliona evra – bez akcize i PDV-a.

Uzmimo i slučaj korisnika koji mesečno ne potroše nijedan kilovat-čas. Bez obzira na to što im je potrošnja nula kilovat-časova, svakog meseca stiže im račun od nekoliko stotina dinara (700–800). Gde to ima da ništa ne potrošite ili da vam neko ne pruži bilo kakvu uslugu, a da imate obavezu da platite? Zašto EPS ne podesi sistem tako da pri potrošnji od nula kilovat-časova računar uopšte ne pravi račun? Tada EPS ne bi imao opravdanje za „trošak garantovanog snabdevača”. Serijsko pravljenje računa, bez obzira na to da li ima ili nema potrošnje, još je jedna od metoda da se korisnicima uzmu pare.

EPS se pravda da je sve u skladu sa zakonom, da je to odobrilo regulatorno telo Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS) i da je sve u skladu s metodologijom za određivanje cene struje. Koliko pamtim, a imam dosta godina, EPS je uvek imao neki dodatni kriterijum da uveća cenu struje – sijalično mesto, utično mesto...

Firma EPS Snabdevanje je u APR-u registrovana samo za šifru 3514 – trgovina električnom energijom. Uopšte nema registrovanu šifru za naplatu takse za Javni medijski servis. Po kojem zakonu EPS Snabdevanje može da naplaćuje pomenutu taksu ako nije registrovao šifru za obavljanje te delatnosti? Da li nam EPS Snabdevanje isporučuje televizijski program? Ima li naša država inspekcijske organe? Naplata takse je problem RTS-a i RTV-a i neka ga oni rešavaju.

Jedino rešenje je da se odrede više cene kilovat-časa po zonama, s uračunatim PDV-om i da se u računima iskazuje samo broj potrošenih kilovata pomnožen sa cenom za kilovat-čas. Naravno, tada bi bila ukinuta i stavka „obračunska snaga”. Tada bi svi plaćali proporcionalno potrošnji, a oni koji ne potroše nijedan kilovat bili bi oslobođeni plaćanja fantomskih računa.

Dušan R. Mirković,
Odžaci