Verbalni delikt od Račka do Srebrenice

Zagarantovana sloboda govora i mišljenja za Srbe u ovom delu Evrope moguća je samo ukoliko se iznosi u unapred određenim okvirima koje su postavili Vašington, London i Brisel. Kao neosnovani se odbacuju bilo kakvi navodi o srpskim žrtvama u ratovima devedesetih, a za Zapad su crvena linija oni događaji koji bi doveli u pitanje NATO agresije, kao što je osporavanje zločina u Račku i genocida u Srebrenici.

Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko nametnuo je zakon kojim se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida u Srebrenici, a oni koji to čine mogu biti kažnjeni i do pet godina zatvora. U decembru 2019. Osnovni sud u Prištini osudio je na dve godine bivšeg kosovskog ministra Ivana Todosijevića zbog tvrdnje da je iskonstruisan zločin u Račku. Osim američkih ambasada u Sarajevu i Prištini, koje su pozdravile ove odluke, iz EU su poručili da nema prostora za negiranje zločina koji su se desili u Srebrenici i Račku i da su takvi stavovi u suprotnosti s projektom za integraciju zapadnog Balkana u EU. Na osnovu toga moglo bi se zaključiti da je uveden verbalni delikt i zabrana slobode izražavanja Srbima u Bosni i Hercegovini i na Kosovu i Metohiji i pitanje je da li je Ivan Todosijević prva žrtva novog političkog aparthejda.

Direktor Centra za društvenu stabilnost Ognjen Karanović kaže da Valentin Incko nije samoinicijativno nastupio kada je oktroisao zakon o zabrani negiranja takozvanog genocida i sigurno je sa Zapada imao instrukcije da tako nešto uradi. Za „Politiku” kaže da je taj zakon bio logičan sled događaja i proteklih meseci posle usvajanja rezolucija u crnogorskom i kosovskom parlamentu, što su pozdravile političke elite u Sarajevu i Zagrebu.

„To je koordinisana politika usmerena ka povećavanju pritisaka prema Beogradu kada je reč o raznim izazovima pred kojima stoji zapadni Balkan. Kada neko oktroiše zakon koji se bavi temama iz domena verbalnih relacija, onda zalazimo na polje ograničavanja ljudskih prava. Naročito kada je tema toliko osetljiva i kada je reč o nečemu što nauka nije u potpunosti definisala”, kaže Karanović.

Navodi i da je zapadni svet odavno na tragu zloupotrebe politike ljudskih prava i u otvoreno totalitarno društvo kao jedini politički pravac koji treba da predstavlja duhovnu osnovu za jednu kolonijalnu politiku i koja se zloupotrebljava kako bi se ograničila reč i preko nje i misao. „Svaki kreativni pokušaj ’malog’ naroda, čiji broj ne prelazi deset miliona, da bilo šta preduzme u sopstvenom razvoju biće sasečen”, zaključuje Karanović.

Naučni savetnik instituta za noviju istoriju Srbije Aleksandar Raković kaže da se uvodi verbalni delikt zato što je Zapad siguran u to da odluke koje su doneli o Račku i Srebrenici nisu tačne. Za naš list kaže kako oni, da su sigurni u to što tvrde, ne bi imali potrebu da ograničavaju slobodu govora i slobodu mišljenja.

„Oni posežu za kontrolom misli i reči ne samo običnih ljudi već i naučnika. To je moderni totalitarizam i dolazi iz slabosti Zapada zbog privatnog uverenja aktera da nisu imali neoborivu argumentaciju na osnovu kojih bi dokazali da se, recimo, u Srebrenici dogodio genocid. Oni poslednjom odlukom Incka nastavljaju da opravdavaju agresiju na SFR i SR Jugoslaviju i razbijanje te dve zemlje i to im je pokriće i argumentacija da su bili u pravu kada su pokretali ratove i agresije protiv srpskog naroda”, ističe Raković.

Neverovatno je da neko u 21. veku donese odluku kojom Srbima zabranjuje da iznose svoj sud i politički stav, kakav god bio, o dešavanjima i događajima pre više od 20 godina. U demokratskom svetu kakvim se predstavljaju nije pojmljiva hajka protiv slobode govora i prava čoveka da iznese svoj stav. Ognjen Karanović podseća da je samo nekoliko dana pre usvajanja spornog zakona jedna nezavisna međunarodna komisija, na čijem čelu je Gideon Grajf, najveći stručnjak savremenog sveta kada je reč o Holokaustu, donela jedan zaključak po kome se u Srebrenici dogodio masakr, ali nikako nije genocid.

„Ne postoji nijedan parametar koji bi taj zločin okarakterisao kao akt genocida. Nije Grajf to prvi zaključio, do istog zaključka je došla i profesorka Smilja Avramov, koja je ekspert za pojam genocida i ona je među prvima to konstatovala”, kaže Karanović.

Istoričar Aleksandar Raković navodi da su taj zakon o Srebrenici i čuvanje laži o navodnom zločinu u Račku sigurno sinhronizovani od SAD i evropskih zemalja koje su bile za okupaciju južne srpske pokrajine i koje su svesno prekršile Rezoluciju 1244 SB UN, ali i međunarodno javno pravo i dodaje da je deo tog paketa i Crna Gora.

„To su odluke koje nameću centri moći, pre svega u Vašingtonu, Londonu i Briselu. Verovatno se, da je Donald Tramp ostao na vlasti, ovo ne bi dogodilo. S novom klintonističkom administracijom, kojoj i Bajden pripada, mogu se očekivati vrlo radikalni koraci protiv srpskog naroda, Srbije, Republike Srpske i Srba u Crnoj Gori. Pošto su videli da je srpski narod digao glavu i da je počeo da ispostavlja svoje legitimne zahteve, to im ne odgovara i rešili su još jednom da izvrše agresiju koja će sada biti mentalna agresija. To šta se sad radi u BiH pokušaj je stvaranja mentalnog koncentracionog logora gde Srbi neće smeti da govore šta misle, što je orvelijanska situacija”, kaže Raković.

Danas u 21. veku, kada se otkrivaju masovni zločini koji su činili predstavnici Zapada u kolonijama, kada naučnici dovode u pitanje i neke naučne činjenice kao što je Ajnštanova teorija relativiteta ili analiza Biblije, neverovatno je da nekom pada na pamet da onemogući da kaže šta misli o navodnom genocidu u Srebrenici. Da li će zbog usvajanja zakona u Bosni više od milion Srba u RS biti procesuirano? Da li će njihovu sudbinu da deli, recimo, izraelski istoričar specijalizovan za izučavanje istorije Holokausta Gideon Grajf zbog iznetog stava da se u Srebrenici nije dogodio genocid, ili da li će on deliti ćeliju sa sudijom Haškog tribunala Priska Matimba Nijambe, koja takođe ovu odluku dovodi pod znak pitanja? Da li Marija Zaharova treba da potraži dobrog advokata zbog iznetog mišljenja koje nije na liniji Zapada po ovom pitanju?

Usvajanje tog zakona u Bosni dokaz je da je reč o mnogo sveobuhvatnijem projektu nametanja neokolonijalnog jarma, u konkretnom slučaju pokušaju rušenja srpskog entiteta u BiH nametanjem ideje o njegovim „genocidnim temeljima”. Raković navodi da neko sa strane pravi širi antisrpski front od Bosne, preko Crne Gore do takozvanog Kosova. Matrica po kojoj rade, razmišljaju i ponašaju se nije ništa drugačija od one o kojoj se moglo svedočiti po Africi i drugim delovima sveta gde su tokom proteklih vekova nametali svoj kolonijalni jaram, huškali narode jedne protiv drugih i besomučno ih izrabljivali. Princip je isti, a u pitanju su samo nijanse.