Nemci žale za markom
U vrhovima Evropske unije opšta uzbuna – zbog novootkrivenog nepoverenja u ciljeve i svrhu moćne zajednice. Mediji su preplavili statistikama o milionima Evropljana ugroženih siromaštvom, koji već tavore ispod granice bede. Ne samo vodeći državnici, nego i čuveni psiholozi šalju poruke, objavljuju analize o razlozima panike nepoverenja u EU. Digla se povika protiv statističara što su, navodno, pogrešno izračunali procente siromaštvom ugroženih stanovnika.
Ne tračevi za stolom, nego Evrostat i Evrobarometar, statističke službe u briselskoj centrali EU, pružili su povod za evrouzbunu. Nepoverenje je poteklo najpre u Nemačkoj, gde odjekuju podaci da 10 miliona Nemaca tavori na granici siromaštva. Čak 13 odsto stanovništva, svaki osmi Nemac, ugroženo je nemaštinom.
Početni šok u trenutku kada je proslavljana 10. godina od uvođenja evra izazvalo je istraživanje Ekonomskog instituta u Minhenu, koje je naručio predsednik Saveza nemačkih banaka Manfred Veber, čime je utvrđeno da se trećina Nemaca (više od 34 procenta) izjasnilo za odbacivanje evra i za vraćanje na nacionalnu valutu – dojče marku. Bankarski šef Veber je pri tom saopštio da oko 53 odsto anketiranih Nemaca smatra da je evro uzrok velikog siromašenja širom EU.
Porazno po Nemačku, koja sebe naziva „svetskim rekorderom u izvozu” (pretežno na tržište EU), odjeknuo je iz Brisela emitovan podatak Evrostata da se po procentu stanovnika ugroženih siromaštvom Nemačka našla na istoj skali sa Bugarskom. U Nemačkoj 13, a u Bugarskoj 14 odsto stanovništva ugroženo je nemaštinom. List nemačke poslovne elite „Frankfurter algemajne cajtung” objavio je 9. jula snimak iz te, sa Nemačkom izjednačene Bugarske: bedno ponižene ulične prosjake iz romskog naselja u Vidinu na Dunavu.
Obrazovaniji Nemci – koji pamte kako je nemački Rajh decenijama „snabdevao” Bugarsku kneževima i prinčevima koji su u Sofiji proklamovani za bugarske careve i kraljeve, u onu Bugarsku koja je Nemačkoj bila glavni saveznik u prvom i drugom svetskom ratu prilikom okupacije Balkana – užasnuti su poređenjem da se superbogata Nemačka i siromašna Bugarska nalaze na istoj skali. I to zbog EU, zbog dejstva evra.
Dvanaest članica EU nije prihvatilo evro ili za to još nije ispunilo uslove: Švedska, Velika Britanija, Danska, Poljska, Estonija, Letonija, Litvanija, Češka, Slovačka, Mađarska, Rumunija i Bugarska. Norveška odbija i da se učlani u EU.
Zbog evra države članice su podeljene u dvoklasno društvo. U prvoj klasi, evrozoni, jesu države koje su uvele evro, a u drugoj one koje su sačuvale nacionalnu valutu.
U povlašćenoj bogatijoj grupi u EU postoje nejednakosti i ogromne razlike. Bruto nacionalni dohodak Nemačke (u 2005. godini) dostigao je 2.241.000 miliona evra, a Malte samo 4.630.000 evra. Među članicama druge klase prednjači Velika Britanija sa 1.792.000 miliona evra, zatim Švedska sa 287.766.000 evra, a na začelju je Bugarska sa 21.880.000 evra. Posledice: iz Bugarske i Rumunije stotine hiljada hrle u bogatu evrozonu tražeći ma kakvo zaposlenje – i sa najmanjim nadnicama. Iz Brisela im ne šalju med i mleko, iako su prihvatili evro.
Apsurd je što je u najimućnijoj državi evrozone Nemačkoj svaki osmi građanin na granici siromaštva, čak i sa mizernom socijalnom potporom, a političari – ćute (kako piše „Frankfurter rundšau”).
U času evrošoka, kada je polovinu stanovništva u EU evro podelio u dve klase, iz Amerike se pojavio emigrirani ekonomista dr Dušan Stojanović i u Beogradu razglasio svoju poruku: „Uklonimo dinar, pređimo na evro”. Kao uzor preporučuje Crnu Goru, koja je jednom već kao nacionalnu valutu prihvatila nemačku marku, a sada evro, iako je još daleko od članstva u EU. Istoga dana „Frankfurter rundšau” je na prvoj strani objavio: „Inflacija u Nemačkoj porasla kao ni jednom za 15 godina, a privredna konjunktura opada”.
Razlike i razmimoilaženja u EU su sve dublji. Oštro kritikujući evropsku kolotečinu na dva koloseka, nemački filozof i sociolog Jirgen Habermas poručio je: „To je cinizam moćnika”.