Beogradski doktorat diktatoru

Advokat, muftija, bivši ministar i ugledni hirurg su među 12 osuđenika koji u Egiptu mogu da budu pogubljeni svakog dana zbog pripadništva Muslimanskoj braći, najstarijoj islamskoj organizaciji koja je kontrolisala vlast posle prvih slobodnih izbora nakon obaranja režima Hosnija Mubaraka pre deset godina.

Svi su oni žrtve Abdula Fataha al Sisija, generala koji je 2013. izvršio vojni udar i samo u jednom danu likvidirao hiljadu političkih protivnika, a desetine hiljada poslao u zatvore.

Svet pojačava pritiske na predsednika očekujući moratorijum na egzekucije i na farsična suđenja, ali „omiljeni diktator” Donalda Trampa se oglušio na sve apele i odbio da pomiluje 12 osuđenika pošto im je Apelacioni sud prethodno potvrdio smrtne kazne.

Predsednik koji je od Egipta stvorio zemlju koja je na trećem mestu u svetu po učestanosti likvidacija, odmah posle Kine i Irana, koji je na meti kritika visokog komesara UN za ljudska prava, dobio je priznanje sa neočekivane adrese: proglašen je za počasnog doktora univerziteta u Beogradu!

Lider koji se oslanja na nesputanu brutalnost i flagrantno nepoštovanje normi međunarodnog prava, nagrađen je akademskom titulom za koju bi foto-finiš odredio da li je veća sramota njenom vlasniku ili univerzitetu koji mu je dodelio.

Počasni doktorati daju se ličnostima koje su pružile značajan doprinos razvoju svetske nauke, sarađivali sa ovdašnjim univerzitetskim ustanovama i nemaju moralnih prestupa. Tako na listi ima nobelovaca i vrhunskih imena iz sveta nauke, kulture i umetnosti.

Kako se onda među njima našao predsednik zemlje u kojoj je prošle godine pogubljeno 107 a ove 51 osoba? Da li su članovi starog saziva Senata UB, svi dekani, imali predstave kome dodeljuju doktorat? Možda i ne znaju, što ih ne oslobađa odgovornosti.

Kojim argumentima je Fakultet bezbednosti, kao predlagač, obrazložio da se Sisi uvrsti u počasne doktore UB? Kakvim je to on naučnim dostignućima doprineo? Hapšenjem opozicionara, novinara, studenata, profesora i slobodoumnih ljude iz akademske zajednice?

Moguće je da su predlagači imali neku svoju računicu. Nagraditi egipatskog predsednika i tako preduprediti eventualno priznavanje nezavisnost Kosova. Ili ga omekšati radi prodaje oružja.

U obrazloženju se kaže da su „delovanja i stavovi” predsednika Sisija značajno unapredili regionalnu bezbednost na Bliskom istoku kao i ukupnu bezbednost u neposrednom susedstvu, na Mediteranu i u Evropi.

Netačno. Ako negde nema regionalne bezbednosti, onda je to na Bliskom istoku na kome je Egipat ne samo najmnogoljudnija arapska zemlja već i ključni politički faktor. Stanje je sledeće: nezavršeni ratovi u Jemenu i Siriji, izraelsko-palestinski konflikt koji je nedavno eksplodirao u Gazi, sukob arapskih država sa Iranom, egipatski angažman u građanskom ratu u Libiji, visok stepen tenzije sa Etiopijom zbog konflikta oko voda Nila, stanje diplomatskog rata između Kaira i Ankare oko podvodnih nalazišta gasa u istočnom Mediteranu. Dovoljno?

Novi argument je da je Sisijev Egipat očuvao i poboljšao bezbednosnu koordinaciju sa Izraelom, a istovremeno je ohrabrio druge arapske zemlje na normalizaciju odnosa sa Izraelom, što je tokom 2020. i realizovano.

Bezbednosna koordinacija sa Izraelom je minimalna i iznuđena pošto je rezultat direktnih američkih pritisaka. Sisi je kao poslušnik Vašingtona ohrabrivao četiri arapske države da 2020. uspostave diplomatske odnose sa Izraelom, ali tek će se ispostaviti kakve katastrofalne posledice takve odluke imaju po Palestince. Više nego problematičan doprinos.

Abdul Fatah al Sisi (FotoEPA-EFE/Michel Euler)

Tačno je da Kairo nudi posredničke usluge suprotstavljenim palestinskim frakcijama Fataha i Hamasa, ali višegodišnje angažovanje nije dalo značajnije rezultate. Da li predlagači znaju koliko su vremena stanovnici Gaze proveli pod blokadom Egipta?

Dalje. „Egipat, sa predsednikom El Sisijem na čelu, naglašava sveobuhvatni pristup antiterorizmu koji je zasnovan na suprotstavljanju svim društvenim, ekonomskim, ideološkim i verskim uzrocima terorizma.”

Poluistina. Politika represije i korupcije u svakom smislu značajno je doprinela nastanku rigidnih islamističkih grupa. Egipat je regrutovao neka od najvećih imena terorizma. Ajman al Zavahiri bio je osnivač egipatskog Islamskog džihada, a posle ubistva Osame bin Ladena je prvi čovek Al Kaide. Egipćanin Abu Ajub al Masri, bio je vođa Al Kaide u Iraku pre nego što je 2010. ubijen.

Kalifat Islamske države pobeđen je u Iraku i Siriji, ali ne i u Egiptu gde su vojska i snage reda i dalje u stalnim oružanim okršajima sa džihadistima koji operišu po Sinaju. Egipat je davao značajan doprinos međunarodnoj koaliciji za borbu protiv ID-a, ali Sisi ne uspeva da pobedi na svojoj teritoriji.

To što je po mišljenju predlagača Sisi jedan od „najznačajnijih boraca za reformu islama” koji se zalaže za umereni islam kao odgovor islamskom ekstremizmu kao ideologiji, a ne veri, takođe je veoma problematičan argument. Muslimanska braća su tokom dvogodišnje vlasti u Egiptu pokušavala da promovišu umereni politički islam.

U obrazloženju za dodelu počasnog doktorata se ističe da je Sisi uvideo da su siromaštvo i ekonomske nejednakosti važni izvori terorizma, te je učinio sve na prevazilaženju ekonomskih teškoća i smanjenju siromaštva.

Šta je to Sisi kapitalno učinio da su predlagači očarani? Zahvaljujući pritiscima MMF-a i Svetske banke, nacionalna ekonomija ušla je u period restrukturiranja. Zabeleženi su uspesi u obaranju nezaposlenosti, ali pandemija je poništila mnogo toga, pre svega uništila prihode od turizma koji čine četvrtinu državnog budžeta.

Sisi je opsednut megaprojektima, izvorima korupcije, pa su protesti stanovništva sve češći uprkos represivnim odgovorima režima. Javni dug je tokom osam godina Sisijeve vlasti dostigao 89,5 procenata bruto proizvoda. Više od trećine egipatskih 100 miliona stanovnika živi u siromaštvu, sa najviše dva dolara dnevno. Za doktorat!

Konačno, u kakvoj su vezi Sisi i činjenica da Univerzitet u Beogradu namerava da bude suosnivač novog univerziteta u Kairu i da je Fakultet bezbednosti uspostavio saradnju sa nekim akademskim institucijama u Kairu? Doktorat Sisiju više mi liči na samopromociju Fakulteta bezbednosti.

Univerzitet Džons Hopkins nedavno je u Vašingtonu uručio počasni doktorat Angeli Merkel. Akademska zajednica Beograda titulom počasnog doktora zahvalila je čoveku koji na sve načine guši akademsku zajednicu Egipta. Sramni čin solidarnosti sa jednim represivnim režimom, ali sramota nema rok zastarevanja. Kancerogena radijacija te odluke nastavlja da zagađuje javni prostor.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista