Vodotoranj, simbol Lajkovca

Ove godine navršava se 100 godina od izgradnje vodotornja u lajkovačkoj ložionici. Vodotoranj, u žargonu Lajkovčana nazvan „buzometar” (nepoznato je šta ta reč označava), pravi je simbol Lajkovca, jer odslikava vreme u kojem je varoš pored Kolubare doživljavala svoj procvat, zahvaljujući prugama koje su se ukrštale u njoj.

Vodotoranj je neobičnog oblika i pleni lepotom, a služio je prvenstveno za namirenje parnih lokomotiva, kojih je u lajkovačkoj ložionici bilo i više od 40. Pored lokomotiva, vodotoranj je opsluživao vodom i železničku koloniju i železničke zgrade stacionirane oko stanice. Kapacitet mu je 110 kubnih metara, i u prvo vreme je snabdevan vodom iz reke Kolubare, udaljene od njega oko 500 metara, a od sredine osamdesetih godina 20. veka snabdevan je vodom iz bunara koji se nalaze odmah do vodotornja i služili su kao rezerva za vodosnabdevanje, ako bi se desio neki problem sa crpnom stanicom na Kolubari.

Zanimljivo je da su ovakav vodotoranj prvobitno izgradili Austrougari za vreme okupacije Srbije 1916. godine, ali su ga prilikom naglog povlačenja 1918. godine minirali.

Nažalost, sada vodotoranj postepeno ali sigurno propada i ako se nešto ne preduzme u cilju njegovog očuvanja i sanacije, postoji bojazan da će se u dogledno vreme urušiti.

Prostor oko vodotornja, koji se nalazi preko puta železničke stanice, na dvadesetak metara od nje, zarastao je u korov i razno rastinje, što ovom objektu daje nepriličan i sumoran izgled.

Opština Lajkovac trebalo bi da u saradnji s Infrastrukturom železnice Srbije iznađe mogućnost za sanaciju i očuvanje ovog, ne samo za Lajkovčane značajnog objekta, kako bi se sprečilo i zaustavilo njegovo propadanje. Postoji i mogućnost da mu se vrati osnovna funkcija, imajući u vidu probleme s vodosnabdevanjem, koji će u budućnosti biti sve izvesniji.

Bora Grujičić,
Lajkovac