Opozicione kolone na „beogradskoj raskrsnici"

Devet meseci do redovnih predsedničkih i beogradskih, a po svoj prilici i vanrednih parlamentarnih izbora, opozicija nalazi sve više razloga za izlazak u više kolona nego za jedinstvo. Posle niza sastanaka i pregovora, na osnovu poruka reklo bi se da je priča o zajedništvu potisnuta, pa se samo spominje mogućnost zajedničkog predsedničkog kandidata, dok niko i ne pomišlja na jednu listu na eventualnim parlamentarnim izborima. Svesni da bi novi bojkot teško politički preživeli, deo bojkotaške opozicije, osim Narodne stranke, sve manje pominje ovu mogućnost.

Za izbore u Beogradu, međutim, primetna je agitacija nekih lidera koji su preskočili prošlogodišnje izbore da cela opozicija izađe na jednoj listi, na kojoj bi oni imali najveći uticaj. Uprkos tome, deluje sve izvesnije da će i u toj trci opozicija nastupiti u najmanje deset izbornih kolona. Zbog nepremostivih podela samo će bojkotaši prošlih izbora biti zastupljeni na četiri ili pet lista. Osim njih i na glasanju u prestonici, ali i u Srbiji, biće uključen i drugi deo opozicije, koji uglavnom učestvuje u međustranačkom dijalogu bez prisustva stranaca. Zato se već sada može reći da će na aprilskim izborima sledeće godine građani moći da biraju između lista vladajuće koalicije i opozicionih partija, od izrazito desno orijentisanih opcija, pa možda i antivaksera, do levih i ekoloških pokreta.

Stanje u srpskoj opoziciji, po mnogima, pogoršalo se od bojkota izlaska na birališta u junu prošle godine. Slično kao pred glasanje u Beogradu 2018, opet se za slučaj izlaska na izbore priča o deljenju u „prirodne kolone”. Od pre godinu dana to se naziva i „crnogorskim modelom” jer su u susednoj zemlji opozicionari u tri koalicije pobedili višedecenijski režim. Dok se naprednjaci i socijalisti odavno pripremaju za kampanju, a i pojedine opozicione koalicije, kao što je NADA (DSS i POKS), deo opozicije prvo čeka da vidi rezultat razgovora s vlašću, uz posredovanje evroparlamentaraca, pa će posle toga da odluči da li će i na koji način izaći na izbore.

Tako je potpredsednica Demokratske stranke Dragana Rakić za „Politiku” izjavila da će DS na izborima učestvovati ukoliko međustranački dijalog pod posredstvom evroparlamentaraca da konkretne rezultate u vidu poboljšanja uslova. Ukoliko u Srbiji ne bude slobodnih izbora, Rakićeva smatra da građani imaju pravo na otpor i pobunu kako bi zaštitili svoja prava. Dodaje da će svakako otpor biti jači, da će protesti biti masovniji ako se formira što širi opozicioni front. „U slučaju da se unaprede izborni uslovi, opozicija bi trebalo da nastupi u što širem frontu jer je to jedini način da se smeni režim. DS će nastaviti da se bori za to”, kaže Dragana Rakić.

Kada je reč o izbornoj trci u prestonici, podudarna su razmišljanja dvojice političara koji imaju suprotne političke stavove. Tako su i Pavle Grbović iz Pokreta slobodnih građana i Boško Obradović iz Dveri zaključili da su „Beograđani bliži ideji jedinstvene izborne liste opozicije, dok su birači u unutrašnjosti za više opozicionih kolona”. A lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas nedavno je rekao da se zalaže „za jedinstvenu beogradsku listu” cele opozicije koja je protiv Aleksandra Vučića i precizirao da tu podrazumeva SSP, DS, PZP, NDBG, ZZS Nebojše Zelenovića, NS i SDS Borisa Tadića, kao i da bi na takvoj listi bile i vanstranačke ličnosti.

Ipak, upitno je da li će do tako nečega doći jer je izvesno da će, recimo, u jednoj koloni sigurno biti SDS Borisa Tadića, koji bi mogao da bude u koaliciji s Novom strankom i Kancelarijom za lokalne i inovativne politike (KLIP), koju je osnovao Marko Bastać, bivši predsednik opštine Stari grad. Inače SDS i Nova imaju zajedničku odborničku grupu na Vračaru.

Iako inicijativa „Ne davimo Beograd” (NDB) slovi za rado viđenog koalicionog partnera, ona će najverovatnije na izbore izaći sa srodnim političkim organizacijama, kao što su Nebojša Zelenović i njegova platforma kroz zelenu politiku „Akcija” s više od 20 lokalnih organizacija i pokreta širom Srbije. Radomir Lazović iz NDB kaže da je za njih najprihvatljiviji „crnogorski model”, gde stranke izlaze u srodnim koalicijama.

„Opozicija na izborima u Beogradu treba da izađe u više kolona koje su programski bliske zbog toga što bi ljudi mogli da glasaju u šta veruju. U tom slučaju ne bismo izgubili nijedan glas u neprincipijelnim koalicijama. Ne mogu da zamislim da bi neko ko bi glasao za NDB mogao da glasa za Dveri ili Dosta je bilo. Svako treba da izađe na taj način kako misli da je najbolje da osvojimo najviše glasova i da smenimo vlast”, kaže za naš list Radomir Lazović.

Ukoliko donese odluku da izađe na beogradske izbore, Narodna stranka Vuka Jeremića će najverovatnije činiti zasebnu kolonu, eventualno uz podršku manjih udruženja građana i pokreta, kao što je Pokret slobodna Srbija, s kojima i sada sarađuje. Moguće iznenađenje izbora u prestonici, ali i eventualnih parlamentarnih izbora, predstavlja ekološka kolona koju bi činio pokret „Odbranimo reke Stare planine”, koji je još krajem juna najavio formiranje političkog pokreta s kojim će izađi na beogradske izbore, a zanimljivo je da je ekološki aktivista Aleksandar Jovanović Ćuta uspeo da na nenajavljenom mitingu u centru Beograda, prema pojedinim procenama, okupi nekoliko hiljada ljudi.

Prema njegovim rečima, oni koji su se okupili oko njih jesu ljudi koji „u ovom gradu ne vide plen, koji se nikada nisu bavili stranačkom politikom”. Ćuta je rekao i da će napraviti plan za Beograd i da će izaći na beogradske izbore s ljudima za koje misle da mogu da vode ovaj grad.

Stanković: Svrsishodniji izlazak na više lista

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković očekuje da će opozicija na izborima u Beogradu i eventualnim parlamentarnim izborima izaći u više različitih kolona i da je teško verovati da će imati jednog predsedničkog kandidata. Za „Politiku” kaže da je u Srbiji različito biračko telo, različitih opozicionih stranaka, ali su problem i odnosi između lidera koji bi zbog nekog višeg interesa mogli da se sastave. Podseća da se na opozicionom bloku nalaze ne samo partije koje su bojkotovale izbore već i pokret DJB, SRS, DSS, Zavetnici…

„Čak mislim da bi to suprotstavljanje po svaku cenu bilo kontraproduktivno jer bi delovalo veštački i da to ne bi imalo velikog pozitivnog odjeka, kao što očekuju neki opozicioni lideri, pre svih Dragan Đilas. Mnogo je realnije i za opoziciju svrsishodnije da nastupe u više kolona jer bi biračima svako jedinstvo delovalo veštačko”, kaže Dejan Vuk Stanković.Đilas upozorava evroparlamentarce

Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas poručio je juče evroposlanicima da ne dolaze u septembru, kada je planirano da razgovaraju o predlozima za unapređenje izbornih uslova u Srbiji, jer su oni „kozmetika i šminka” i dodao da to njegova stranka neće prihvatiti.

„Upozoravam da ne dolaze s predlozima koji su pokušaj za unapređenje demokratije u Srbiji jer mi ovde demokratiju nemamo. Nas interesuju predlozi kako osloboditi RTS da slobodno izveštava, kako da se spreči pritisak vlasti na birače i kako omogućiti kontrolu izbora”, rekao je Đilas na konferenciji za novinare u Beogradu, prenela je Beta. Dodao je da, ako to budu predlozi, SSP će ih oberučke prihvatiti. „Ali ako je reč o kozmetici i šminki, onda se time nećemo baviti”, kazao je.