Tik-tak, tik-tak, i ode sud!

U po bela dana, usred radnog vremena, u evakuisanu zgradu suda uleću kontradiverzione ekipe i službeni psi specijalno obučeni za otkrivanje eksploziva. Suđenja su otkazana, a sudije, tužioci, svi zaposleni, advokati i stranke raspoređuju se po okolnim restoranima i kafićima. Zatvorska straža je već „spakovala” u marice pritvorenike koji su tog dana na suđenje dovezeni iz zatvora u Sremskoj Mitrovici, Zabeli, Nišu ili Okružnog zatvora u Beogradu.

Sve je stalo zbog lažne dojave, a cela zgrada se mora proveriti jer uvek postoji mogućnost da je negde ispod klupe u čekaonici ili iza vodokotlića u toaletu zaista postavljena bomba.

Jedan i po sat kasnije, kada policija završi pregled objekta i potvrdi da je uzbuna bila lažna, zaposleni se vraćaju na posao, ali su zakazani termini suđenja zauvek propali, pa se ročišta i glavni pretresi odlažu za još jedan ili više meseci.

„Došlo je do znatnog ometanja rada i sprovođenja odluka državnih organa”, navodi se u presudama donetim protiv otkrivenih „diverzanata” – onih koji su sa druge strane žice hladnokrvno izgovorili: „Imate bombu u zgradi.” Time je izvršio krivično delo izazivanja panike i nereda iz Krivičnog zakonika.

„Ko iznošenjem ili pronošenjem lažnih vesti ili tvrđenja izazove paniku, ili teže narušavanje javnog reda ili mira ili osujeti ili značajnije omete sprovođenje odluka i mera državnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom”, propisano je u članu 343 KZ.

Na godinu dana zatvora i novčanu kaznu od 30.000 dinara osuđen je u Beogradu jedan student, koji je priznao da je u februaru 2011. godine sa „halo” govornice u Ilije Garašanina pozvao centralu suda u Timočkoj ulici na Crvenom krstu. Kada se službenica javila na telefon, on joj je rekao: „U zgradi je postavljena bomba. Snađite se!”

Prekinuo je vezu i pobegao u pravcu Tašmajdanskog parka, a „halo” karticu polomio i bacio. Na suđenju je izjavio da je to učinio zbog toga što mu je prethodno bila izrečena novčana kazna za nasilničko ponašanje u Prekršajnom sudu, čije su se prostorije tada nalazile u Timočkoj.

U praksi Prvog osnovnog suda zabeležen je i slučaj jednog fakultetski obrazovanog čoveka, i to informatičara po struci, koji nije pozvao centralu, već telefonski broj u kabinetu predsednika Privrednog suda u Beogradu u Masarikovoj ulici.

„Da li je neka stranka javila da će u toku dana postaviti bombu u zgradu suda iz razloga što nije zadovoljna odlukom koju je doneo ovaj sud?”, upitao je sekretaricu i prekinuo vezu. Objekat je evakuisan, suđenja su prekinuta, a ekipa MUP-a izvršila je pregled svih prostorija i ustanovila da eksplozivne naprave nema.

Vinovnik je otkriven na osnovu broja mobilnog telefona i veštačenja glasa. Osuđen je na osam meseci zatvora, uslovno na tri godine, i novčanu kaznu od 60.000 dinara.

Dvojica lažnih bombaša osuđena su u Nišu na po devet meseci zatvora i novčane kazne od po 60.000 dinara jer su dojavom sprečila suđenje za krađu. „Još šest minuta i bum! Tiki-tak, tiki-tak, ode sud!”, govorili su iz slušalice. Zgrada niškog suda je 2016. godine 18 puta bila evakuisana. Samo u jednom danu bilo je prekinuto 57 suđenja. Građani su lažnim dojavama odlagali i brakorazvodne parnice u ovoj ustanovi.

Kazne se izriču u zakonskom rasponu, mada su bliže minimumu nego maksimumu od tri godine zatvora, uz obavezni novčani deo. Sva je prilika, međutim, da će krivci ubuduće morati da plate i naknadu štete, nezavisno od krivične sankcije. Naime, ovog leta je na meti Palata pravde u Novom Sadu, sa čak četiri lažne dojave za prve dve nedelje jula, a tužilaštvo će utvrditi nastalu štetu zbog odloženih ročišta – i ispostaviti račun akterima ovog krivičnog dela.

Četiri suda i tri tužilaštva u ovoj zgradi utvrdiće materijalne gubitke ponaosob i podatke o tome dostaviti tužiocu koji vodi istragu.

– Kada se glavni pretres odloži, advokati naplaćuju 50 odsto od tarife za službene odbrane. Zatvori imaju troškove zbog dovođenja pritvorenika na suđenje. I odložena ročišta u parnicama prouzrokuju gubitke. Oko 1.500 ljudi napušta zgradu. Ukupan iznos štete koja je naneta državnim organima usled prekida rada utvrdiće Osnovno tužilaštvo – navodi Miroslav Alimpić, predsednik Višeg suda u Novom Sadu.

Posle hapšenja troje osumnjičenih prošlog vikenda, tužilaštvo najpre ispituje da li su oni odgovorni i za ostale tri lažne dojave. Otkriveni su, kako se to policijskim rečnikom kaže – operativnim radom na terenu, pri čemu su pomogle i bazne stanice mobilne telefonije, ali i informacije o tome kome je bilo u interesu da se odlože pojedina suđenja koja su u trenutku lažne dojave bila u toku ili je trebalo da počnu.

– Tako je sužen krug potencijalnih osumnjičenih, a njihovo brzo otkrivanje daje nadu da nekim budućim izvršiocima ovog krivičnog dela neće biti tako lako da samo okrenu telefonski broj i blokiraju rad pravosudnih organa. Nadam se da će hapšenje i krivično gonjenje osumnjičenih uticati da se znatno smanji broj lažnih dojava u svim pravosudnim i drugim institucijama – napominje Miroslav Alimpić.

Krivci se šalju i na lečenje

Zgrada Palate pravde u Beogradu, sa dve hiljade zaposlenih i oko pet hiljada posetilaca dnevno, bila je pre desetak i više godina gotovo svakodnevno na meti lažnih dojava o postavljenim bombama, a dešavalo se čak da budu i po dva takva poziva u jednom danu. Nisu bili pošteđeni ni drugi sudovi u Beogradu. Među dojavljivačima je bilo i neuračunljivih, pa je u nekoliko slučajeva sud izrekao meru obaveznog psihijatrijskog lečenja.