Kako se telo hladi

Znoj je naš unutrašnji rashlađivač, sastavni deo jedinstvene ljudske biološke mašine. Mašine koja kaplje, curi i povremeno staje ili se guši. Ipak, eksperti su optimistični: čovekov sistem za rashlađivanje je krepak, snažan, prilagodljiv, pa čak i samoobnovljiv. Gotovo savršen.

Organizam funkcioniše u malom opsegu postojećih mogućnosti unutrašnjih temperatura. Može da izdrži prehlađivanja, a oporavak posle hipotermije sa temperaturom od 7 pa i više stepeni ispod normalne, jeste rutinski. Međutim, tolerancija je znatno niža kada je reč o pregrevanju: mozak ne radi uobičajeno kada je telesna temperatura viša za tri, četiristepena. Najvažnija je dobra unutrašnja „klimatizacija“, i kada je reč o oslobađanju toplote proizvedene metaboličkim procesima i kada je reč o toploti nastaloj usled letnje vreline.

„Običan znoj je ono što je ljude učinilo ovakvim kakvi su danas“, piše evolutivni antropolog dr Nina Jablonski u knjizi „Skin“. „Bez brojnih znojnih žlezda, koje nas hlade znojem, mi bismo i dalje bili obučeni u gusto krzno svojih predaka, živeli prilično majmunolikim životom“, navodi se u ovoj knjizi.

Krzno zadržava hlađenje izazvano znojenjem, pa zato životinje sa dlakom imaju druge načine hlađenja. Kod ljudi, znojne žlezde nastale su nestankom dlaka, uz optimalno hlađenje mozga i aktivan život čak i po jakom suncu.

Kada čovek vežba po vrućini, njegovi mišići stvaraju višak toplote koju vazduh ne može  da apsorbuje, a koju apsorbuje u normalnim uslovima, kada se ne znojimo. Slično se dešava i kada je temperatura vazduha iznad 32 stepena Celzijusa: koža prekida da emituje toplotu u vazduh, pa počinje i da je upija. Nervi, zaduženi za osećaj temperature, šalju signal u mozak da je organizmu neophodno hlađenje, koje se postiže znojenjem. Dehidracija znatno umanjuje stvaranje znoja, kao i opekotine od sunca.

Ipak, individualni tipovi znojenja variraju. Uzrast, pol, težina i forma igraju bitnu ulogu u tome, kažu stručnjaci za pitanja telesne termoregulacije. Neki ljudi imaju oko dva miliona znojnih žlezda, a neki čak i do četiri. Ljudi koji se znoje više nego drugi mogu da imaju i do pet puta veće znojne žlezde od prosečnih.

Telesna temperatura čoveka je oko 37 stepeni Celzijusovih, što reguliše i kontroliše hipotalamus. Temperatura je nešto niža ujutru, a nešto viša uveče; isto tako, telesna temperatura kod žena nešto je viša nakon ovulacije. Muškarci su možda nešto više termostabilni, ali ne zadugo: sa oko 60 godina, oba pola se manje znoje, iako su u dobroj fizičkoj formi, i iako su izloženi pregrevanju. Statistike pokazuju da su stariji od 60 godina znatno izloženiji opasnosti od srčanog udara u vreme velikih vrućina.

Kada je reč o gojaznim ljudima, salo može pomoći da se bolje podnose niske temperature, ali isto tako upija više toplote iz vazduha u organizam, kada su visoke temperature. To bi značilo da se ovi ljudi više znoje, međutim, stručnjaci naglašavaju da se broj znojnih žlezdi ne uvećava.

Osim ovih faktora, na znojenje, pored vežbanja i kretanja, utiču i psihološki faktori: strah, frustracija, ljutnja.

Što se tiče odeće, manje nije nužno i bolje. Odeća utiče na to koliko toplote iz vazduha će apsorbovati koža, pa je najbolje da poslušate savete stručnjaka koji za vrele letnje dane predlažu laganu odeću svetlih boja od prirodnih materijala i pokrivanje glave.