Vrtna soba

Ja nemam vrt, ali kao da ga imam. A evo kako. Sa mog prozora, tačnije rečeno sa mesta na kojem za stolom radim, vidi se lep, komšijski vrt. To je mali, ograničen, gradski vrt, ali ipak – vrt! Sa rundelom od šimšira, niskim ružama i ružama puzavicama poleglim po bršljanu visokog kalkana, sa kaktusima i palmama, visokim drvećem i bujnim krošnjama. Od njega me deli uska ulica – kolovoz sa trotoarima – ali položaj odakle gledam u vrt je takav da se ulica ne vidi – linija parapeta mog prozora poklapa se sa linijom donjeg dela vrtne ograde, pa je tako iluzija da je vrt tik pred mojom sobom – potpuna. Zahvaljujući zakonima perspektive – nezaobilaznom oruđu svakog arhitekte – i uglu posmatranja, moguće je da vidite ono što nije i da ne vidite ono što jeste. Tako ja, i jesam i nisam u vrtu, ali više jesam, jer umem u njega da gledam. „Kakvog li uživanja šetati vrtom” – pisao je kineski pesnik Ksi Kang, „prolazim Beskonačnošću...”

Vrt je simbol zemaljskog i slika nebeskog raja. Stari Egipćani voleli su vrtove sa cvetnim gajevima i bazenima, pa su ih zato negovali i slikali na zidovima svojih palata. Za stare Grke, vrt je bio simbol večne plodnosti, mesto svadbenih svečanosti, a pre svega mesto za uživanje (čije su privlačnosti otkrili u Aziji za vreme osvajanja Aleksandra Velikog). Čuveni rimski vrtovi bili su prelepi, mada donekle izveštačeni, jer su u njima bile građevine, skulpture, stepenice, izvori, pećine, česme, vodoskoci... uz bujno šarenilo vegetacije podređene volji čovečijoj. Na Dalekom istoku, vrt je svet u malom, ali i povratak prirode u prvobitno stanje, središte sveta i vrata neba. Persijski vrtovi nešto su posebno, središnja tema njihove vizije sveta, njihove poezije i muzike, večna tema utkana u njihove nadaleko čuvene tepihe.

Naravno, svakom vrtu potreban je baštovan, a najbolji među njima bio je i ostao „Gradinar” Rabidranta Tagore. O vrtu koji sanjate možete pisati i pevati, možete ga slikati. Ali sa vrtom koji imate, morate drugačije. Morate o njemu brinuti, prevashodno rukama, alatom i sredstvima, morate ga okopavati, saditi i presađivati, čistiti od korova, zalivati, braniti od štetočina. Vrt nije isto što i mala cvetna oaza u žardinjeri na balkonu ili terasi, njegova zemlja traži da bude ukroćena. Ponekad on preživi oluju, ponekad plače od prevelike kiše ili vapije za pomoć od nemilosrdne žege. Nema lepog vrta bez mnogo ozbiljnog rada udruženog ili sa ljubavlju domaćina ili sa znanjem baštovana – profesionalca.

Šta da radite ako nemate ni vrt, ni terasu, ni balkon, ni prozor sličan mome, a volite biljke? Idite u park ili – negujte bonsai.

Arh. Radmila Milosavljević
www.dopisna-skola-ambijent.rs