Milijarderu povereno spasavanje Libana

Liban je na putu da dobije novu vladu, pred kojom je ogroman izazov da izbegne haos i da pokuša da strukturnim reformama stabilizuje zemlju koja je u hroničnoj političkoj i ekonomskoj krizi.

Najbogatiji Libanac, milijarder Nadžib Mikati treći put će preuzeti premijerski položaj, pošto je obezbedio većinsku podršku parlamenta i dobio mandat od predsednika Mišela Auna, koji podržava predloženi sastav njegove vlade.

Mikati je obećao da će što pre formirati kabinet koji bi bio sposoban da Liban izvuče iz dosad nezabeležene ekonomske krize, koja preti opštim kolapsom. „Nemam čarobni štapić i sam ne mogu da obezbedim da se dogode čuda”, izjavio je sunitski političar, koji ne pripada nijednom od velikih političkih blokova, niti potiče iz neke od tradicionalnih porodičnih dinastija.

Mikati predvodi grupu Azm od samo tri poslanika u parlamentu i bilo je važno da prvo dobije podršku lidera sunitske zajednice, kojoj po nepisanom pravilu pripada mesto premijera. Šef države je katolik-maronit, a predsednik parlamenta musliman šiit. Trojica bivših premijera podržali su Mikatija, koji je tri meseca bio premijer u prelaznoj vladi 2005, a potom u regularnoj od aprila 2011. do februara 2014. Bio je i ministar za javne radove i transport 1998.

Dosadašnja vlada Hasana Dijaba bila je privremena još od vremena tragične eksplozije u bejrutskoj luci 4. avgusta prošle godine, u kojoj je stradalo više od 200 osoba, ali u tom kapacitetu nije mogla da ispregovara hitne zajmove i potencijalni finansijski spasilački plan kako bi se zaustavila dramatična kriza koja je više od polovine stanovništva gurnula u siromaštvo. Svetska banka je situaciju u Libanu opisala kao jednu od najtežih na svetu od 19. veka.

Nestašice goriva i lekova su hronične, a kriza sa strujom je poslednjih dana čitave delove zemlje ostavljala u mraku. Cene osnovnih proizvoda nezadrživo skaču, a libanska funta je u slobodnom padu, koji je, istina, zaustavljan na vest o Mikatijevom mandatu. Unicef procenjuje da postoji realan rizik da 71 procenat Libanaca uskore ostane bez vode za piće.

Takva situacija zahteva da Mikati brzo dejstvuje. Mandatar je već najavio „čisto tehničku” vladu eksperata, koja bi zemljom upravljala do izbora naredne godine. To je u skladu s pozivom Francuske, bivše kolonijalne metropole za koju je Liban vezan, da hitno formira „kompetentnu i sposobnu” vladu, koja će biti u stanju da se izbori s krizom i da manevriše u složenom svetu libanske politike i isprepletenih sektaških interesa 17 različitih verskih i etničkih zajednica.

Moćni šiitski pokret Hezbolah najavio je spremnost za „ozbiljnu saradnju”, kao i pokret Amal predsednika parlamenta Nabiha Berija i Progresivna socijalistička partija Druza.

Slobodni patriotski pokret, čiji je osnivač predsednik Aun, optuživan do sada da je najveći politički blokator, najavio je da neće ulaziti u novu vladu, a nespremnost na saradnju iskazala je još jedna hrišćanska formacija, Libanske snage.

U Parizu se 4. avgusta održava međunarodna konferencija na kojoj će biti razmotren francuski plan za Liban, koji bi onda mogao da podigne rampu velikom paketu spasa. Milioni dolara humanitarne pomoći su spremni, ali čeka se da se vidi da li sastav novog kabineta obećava odlučnu borbu protiv korupcije.

Zapadne vlade uzdržale su se od iskaza dobrodošlice Mikatiju, trećem političaru kome je ponuđen mandat za godinu dana, već samo šalju poruku da formira vladu doraslu izazovima.

Libanska javnost nije povoljno reagovala na davanje mandata biznismenu sa Harvarda koji poseduje veliku investicionu firmu, a časopis „Forbs” njegovo bogatstvo procenjuje na 2,7 milijardi dolara. Podseća se da je Mikati 2019. bio optužen za ilegalno bogaćenje, a on je optužbe odbacio kao „politički motivisane”. To što su se demonstranti već okupljali pred njegovom bejrutskom rezidencijom povezujući ga s korupcijom najavljuje da premijera čekaju teški dani.