Lečenje parodontopatije sprečava gubitak zuba

Jedan od najčešćih problema koji ljude dovodi u stomatološku ordinaciju jeste parodontopatija. Reč je o bolesti potpornog aparata zuba. Najčešće se javlja kod pacijenata koji načelno loše održavaju oralnu higijenu. Na početku bolest protiče bez simptoma. Tek kada uzme maha, što znači da pacijent primeti krvarenje u ustima, naročito posle pranja zuba, bolest je već uznapredovala. Po pravilu, pacijenti često tome ne pridaju veliki značaj.

Kako ističe dr Srba Petrov, specijalista oralne hirurgije, kod tih pacijenata je oralna higijena uglavnom na niskom nivou, a samim tim postoji i dosta karioznih lezija u ustima.

– Takvi pacijenti se obično javljaju zbog bolova od karioznih zuba, a ne zbog parodontopatije koja uzima maha. Stomatolog prilikom saniranja karioznih lezija ukaže pacijentima na početak bolesti, ali najčešće taj savet pacijenti ne shvataju ozbiljno. Što se tiče faktora rizika, oni nisu toliko od značaja sem što se uobičajeno konstatuje loša higijena usta i zuba. Najčešće postoje meke i čvrste naslage na zubima koje stomatolog ukloni u prvoj ili drugoj seansi, ali se takvi pacijenti posle i ne javljaju jer bolnost praktično i ne postoji – napominje dr Petrov.

Na nastanak parodontopatije utiču i neka druga oboljenja, kao što su nekontrolisani dijabetes, krvne diskrazije, alkoholizam i druge hronične bolesti, koje su najčešće i udružene.

Kada je u pitanju genetika i njen značaj, ne može se pouzdano reći u kom procentu ona utiče na nastanak ove bolesti. Postoje pacijenti koji kada dođu kod stomatologa navode da roditelji imaju loše zube, dok oni imaju solidno oralno zdravlje.

– I u ovoj varijanti logična je pretpostavka da su njihovi potomci više značaja dali oralnom zdravlju. Parodontopatija se u savremenoj stomatologiji leči konzervativnim i hirurškim metodama. Nekada je konzervativno lečenje bilo primarno, a podrazumevalo je besprekorno održavanje oralne higijene i uklanjanje mekih i čvrstih naslaga. Sadašnji nivo hirurgije podrazumeva lečenje koje ima za cilj da bolesna meka tkiva, a posebno nestanak koštanih struktura (zubne čašice i kosti), nadomesti materijalima srodne strukture i onemogući gubitak zdravih zuba – pojašnjava naš sagovornik.

On ističe da je parodontologija relativno mlada grana stomatologije, ali izuzetno važna i deo svakodnevne stomatološke prakse. Ukoliko se parodontopatija ne leči od početka pravilno, može imati za posledicu gubitak svih zuba u terminalnoj fazi oboljenja i velike defekte na kostima vilica.

(Foto Piksabej)

– U takvoj situaciji ni implantologija neće uspeti da funkcionalno povrati pravilno žvakanje, govor i izgled pacijenta. Mere prevencije postoje, ali edukacija i motivacija pacijenata često ne postoje, pa pacijenti misle da ovim lečenjem neće ništa dobiti. Zato je veoma značajno raditi na unapređivanju kako opšteg tako i stomatološkog zdravlja – dodaje dr Petrov.

Istraživanja pokazuju da ljudi koji puše cigarete imaju pet puta veću šansu da obole od parodontopatije nego oni koji to ne čine. Ukoliko pušač ima dijabetes i više od 45 godina, neke studije pokazuju da samim tim ima 20 puta veći rizik da dobije ovo oboljenje. Analiza Američke akademije za paradontologiju pokazala je da su osobe koje imaju dijagnozu parodontopatije dvostruko više ugroženije da dobiju srčane tegobe od onih koje nemaju probleme s oralnim zdravljem.

Stvaranje naslaga na krvnim sudovima dovodi do ateroskleroze, opasnog oboljenja koje utiče na sužavanje krvnih sudova, ali i pojavu infarkta srca i šloga. Svakako nije nimalo dobar podatak da ljudi stariji od 50 godina više zuba izgube upravo zbog ovog problema nego zbog kvara zuba.

Istraživanja pokazuju da oko 70 odsto osoba ima neki vid parodontopatije i da je važno da stomatolozi ljude obuče na koji način treba pravilno da peru zube, da koriste interdentalne četkice, konac za zube, sredstva za ispiranje usta… Trebalo bi izbegavati konzumiranje namirnica koje se lepe za zube, poput bombona, karamela, čokolada, a nekoliko puta godišnje treba posećivati stomatologa kako bi se uklonio kamenac sa zuba.