Suđenje stogodišnjem čuvaru nacističkog logora

Krivično gonjenje poslednjih živih zločinaca Trećeg rajha još nije okončano. Tako, nakon više od sedam decenija od Nirnberškog procesa, mnogi i dalje uspešno izbegavaju suđenje provodeći mirno poslednje dane. Mnogi su, međutim, smrt dočekali bez sudske presude, dok stogodišnji čuvar iz Zahsenhauzena vešto izbegava i smrt, a donedavno i sud. Pravda će u njegovom slučaju, možda biti donekle zadovoljena, zahvaljujući samo tome što je dočekao duboku starost.

Ako poživi do jeseni, biće gonjen pred sudom u gradu Neurupinu zbog saučesništva u slučaju 3.500 ubistava u nacističkom koncentracionom kampu u blizini Berlina. Stogodišnji čuvar, čije ime nemački mediji nisu objavili, jer to u ovoj etapi procesa nije dozvoljeno, radio je u logoru od 1942. do 1945. godine, gde je bilo, prema zvaničnim podacima, zatvoreno oko 200.000 i ubijeno između 20.000 i 30.000 ljudi.

Zbog godina i zdravstvenog stanja, okrivljeni će se na suđenju koje počinje u oktobru, pojavljivati u sudnici od dva do najviše dva i po sata dnevno. Zašto mu se nije sudilo u dalekoj prošlosti i u punoj životnoj snazi izlišno je i pitati. Broj osumnjičenih za nacističke zločine se smanjuje. Vreme čini svoje, a u ponekim slučajevima ih stigne i ruka pravde. Tužioci i dalje pokušavaju da na optuženičku klupu smeste pojedince. Pre deset godina je otvoren put do većeg broja krivičnih gonjenja jer je rad u koncentracionom logoru prvi put postavljen kao osnova za krivicu bez dokaza o konkretnom zločinu.

Do sada zdravlje teško da je poslužilo pokojeg zarobljenika logora koji je uspeo da preživi delovanje čuvara kome će se uskoro suditi. Zahsenhauzen je bio nacistički koncentracioni logor u Oranijenburgu, gde su prvenstveno slati politički zatvorenici, i to od 1936. do maja 1945. U njemu su skončali sovjetski ratni zarobljenici. Prostor u kojem su umirali od iscrpljenosti, neuhranjenosti, bolesti, mučenja i iživljavanja ili brutalnih medicinskih eksperimenata danas je muzej.

Tek pre četiri godine sudilo se i nekadašnjem bolničaru i čuvaru Aušvica Hubertu Cafkeu. On je bio u Aušvicu godinu dana i za to vreme je tamo stiglo 14 vozova sa zatvorenicima. Optužnica protiv njega je odbačena jer je zbog demencije bio nesposoban za suđenje. Pre tri godine je pokrenuto suđenje i čuvaru u koncentracionom logoru Štuthof. Optuženi Johan Rebogen, bivši pripadnik SS jedinice, izveden je pred sud u 94. godini.

Nakon duge borbe za deportaciju iz SAD u Nemačku je 2018. godine stigao i Jakiv Palij, nacistički saradnik koji je služio u ozloglašenoj SS jedinici kao stražar. Tada 95-godišnji Palij proglašen je i poslednjim nacističkim saradnikom koji je živeo u SAD. Zbog njega su u Kvinsu u Njujorku, gde je boravio, organizovani i protesti. Kad je napokon deportovan, iz Bele kuće su saopštili da je kao oružani stražar imao važnu ulogu u osmišljavanju uništenja Jevreja. Zahvalnost za njegovo pojavljivanje u Nemačkoj javno je upućivana Donaldu Trampu i Angeli Merkel.

Amerika je 2009. deportovala i najozloglašenijeg čuvara Džona Demjanjuka, koji je potom osuđen za 28.000 ubistava na Sobiboru. U logorima smrti na Sobiboru, Treblinki i Belzecu stražari su bili civili iz područja gde se nalazio trening kamp Travniki SS u Poljskoj, u kojem su oni, kao i Palij, obučavani. Demjanjuku je određena zatvorska kazna, ali je umro čekajući odluku na žalbu.

Od formiranja Aušvica je prošla 81 godina. Tada je u njega stiglo prvih 728 zatvorenika, poljskih pripadnika pokreta otpora, većinom muškaraca mlađih od 30 godina, studenata, dok su oni koji su ih tamo držali na nišanu bili nemački kriminalci koje je SS dopremio iz logora Zaksenhauzen. Prošlo je i 85 godina otkako je formiran Zaksenhauzen. U njemu je zvanično na monstruozan način oduzeto oko 30.000 života. Do pre deset godina sudovi su zahtevali dokaze o direktnoj umešanosti bivših SS stražara u zločine.