Parastos za Krajinu

Hrvatski napad na Srbe u Krajini bio je najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata u Evropi. I trebalo bi da prestanemo da taj pogrom iz 1995. godine nazivamo vojno-propagandnim nazivom „Oluja” jer tako implicira na ko zna kakvu vojnu pobedu koja bi, recimo, trebalo da asocira na „Pustinjsku oluju” –besprekornu vojnu pobedu SAD protiv Sadamovog Iraka. A zapravo se radi o brutalnom obračunu hrvatske države sa svojim sugrađanima Srbima koji su bili slabo naoružani i koji u tom momentu nisu ni imali resurse da vode rat. To je uglavnom bilo starije stanovništvo u Krajini koja je bila siromašniji deo zemlje. Da je pogrom, koji Hrvatska predstavlja kao „besprekornu akciju”, bio planirano etničko čišćenje svedoče i „Brionski transkripti” u kojima se navodi da je tadašnji predsednik Hrvatske pred svojim saradnicima izneo plan koji je trebalo da dovede do toga da Srba nema u Hrvatskoj.

Akcija etničkog čišćenja je počela 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog veća odbrane na području Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije. Dan kasnije, 5. avgusta, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu, dok su kolone izbeglica tražile spas u Srbiji. Zvanični podaci govore da je tokom hrvatske vojno-policijske akcije „Oluja” iz svojih domova proterano oko 250.000 krajiških Srba, uglavnom civila. Tom prilikom život je izgubilo ili se vodi kao nestalo više od dve hiljade ljudi, a sećanje na desetine kilometara dugu kolonu onih koji su u Srbiju stigli preko Bosne i Hercegovine i danas svedoči o jednom od najmasovnijih egzodusa u Evropi posle Drugog svetskog rata. Proteranih 250.000 ljudi je samo mali deo onih koji su morali da napuste Hrvatsku pre i posle tragične 1995.

Kao čovek, odrastao sam gnevan zbog nepravde i nasilja koji su učinjeni mom narodu. Osećao sam gnev i prema političarima koji su zaboravljali i prikrivali naše žrtve i stradanja. Posle 5. oktobra 2000. godine vladala je politika okretanja glave od tragedije sopstvenog naroda. U tadašnjoj vlasti mnogi su ćutali ili prećutkivali da je „Oluja” zločin protiv čovečnosti, najveće etničko čišćenje u Evropi. Ne smemo zaboraviti da je bilo i onih koji su se u naše ime izvinjavali zbog navodnih srpskih zločina i agresije Srbije na Hrvatsku. Zbog svega toga, jako je važno to što smo prekinuli sa zavlačenjem glave u pesak, i što smo počeli da negujemo sećanje na naše žrtve i da tako vraćamo nacionalno samopoštovanje. I nećemo nikome više da se izvinjavamo zato što je naš narod mučen i zlostavljan, već ćemo neprestano da tražimo pravdu za njega!

Kao Novosađanin, srećan sam što su ljudi koje su u moj grad dovele nesrećne devedesete, svojim radom i znanjem pomogli da se on ubrzano razvija. Među „ljudima iz kolone” mnogo je danas uspešnih i sposobnih, dobrih domaćina, koji su ponos svoga grada i svoje države. Iako su neke prethodne politike okretale glavu i od njih i od pogroma iz 1995, oni više nisu na marginama, već su poštovani i uvažavani. I zajedno gradimo budućnost naše Srbije!

Kao političar, ponosan sam na svoj narod i na svoju državu, na sve ono što zajedno činimo kako bi negovali kulturu sećanja i svest o teškim vremenima kroz koja je naš narod prolazio. To je važno da bi i naši potomci razumeli i da ne bi dozvolili da se ikada više ponove stradanja iz Krajine, ali i sva druga iz devedesetih godina prošlog veka. Samo narodi koji znaju svoju istoriju, koji poštuju svoje žrtve i koji ih pamte, mogu da grade snažno nacionalno jedinstvo. Samo zajednice koje grade identitet na zajedničkom istorijskom iskustvu u kome su i pobede i stradanja, traju u istoriji. Samo oni koji znaju ko su i šta su mogu stvarati svoju budućnost.

I zato nam ovi avgustovski dani tuge i sećanja na sve nesrećne kolone ipak donose nadu, jer sopstveni identitet gradimo na nezaboravu svojih predaka i njihovih žrtava. Ne gradimo ga na bezočnoj mržnji prema drugima, niti na slavljenju progona civilnog stanovništva, već na sećanju na žrtve nepravde, i zahtevima za istinom i pravdom. Zato smatram da je inicijativa predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se ovaj Dan nacionalne tuge i jedinstva obeležava na najvišem nivou, iznad svake stranke i politike. Ovaj dan je jedan od zaloga našeg jedinstva, koje nam je danas više nego potrebno u vremenu pritisaka da priznamo tzv. Kosovo kao nezavisno, i da prestanemo da podržavamo Republiku Srpsku.

Živela Srbija!

Gradonačelnik Novog Sada i potpredsednik Srpske napredne stranke

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista