​Julska forenzika

Još od Radovanjskog luga, odsecanje glave je deo srpskog političkog folklora. Zato ne čudi čas anatomije ministra unutrašnjih poslova, koji je shodno resoru dokazao da je mafija deo unutrašnjih poslova. Preživele glave su prikopčane za jednu master glavu, koja misli umesto njih.

Ministar je otišao i korak dalje, pa je tu master glavu proizveo u lidera takozvanog srpskog sveta. Svaki Srbin, dakle, gde god se nalazio na ovoj planeti, glavu drži na Andrićevom vencu, i njome misli a posebno sanja. Da li su možda i Hrvati iz Bačke prikopčani na Pantovčak, ako je ovo novi balkanski trend?

U julu sam bio u Crnoj Gori, gde vrvi od Srba. U svakom smislu. Samo naša braća nemaju jednu master glavu kao donedavno, već ih ima na svakom brdu. Sudaraju se, elektriziraju, vrca iskra, sve se puši. Srbi se mirno kupaju, računajući da su ovde završili posao još u Beogradu. Tačnije u Patrijaršiji. Ali nisu ni izdaleka.

Sa druge strane, Hrvatima je važan svaki Srbin, od Dražena Petrovića, preko Šerbedžije, Arsena Dedića do Tesle. Milanović se ponaša ne kao predsednik zemlje u EU, nego kao predsednik mesne zajednice u Mrduši Donjoj, pa upoređuje Teslu i Brus Lija, sve bežeći od svog imena i prezimena. Čak kroatizuju i Novaka Đokovića.

Dok taj isti Novak se upinje iz petnih žila da obezbedi još koju medalju za rodnu Srbiju, boreći se sa zlim jezicima. Sa protivnicima na terenu uglavnom nema problema. Postao je i Robin Hud svetske teniske federacije, boreći se za siromašne, a ne uzimajući mnogo od bogatih. Kao i naš šef države, koji takođe deli sirotinji ostavljajući bogate da se još više bogate. Dok ne dostignu Đilasa. A onda...

A onda dolaze izbori. Mrtvi se već pokreću u grobovima, bude se polako. Ako i njima ne prekipi, pa glasaju za opoziciju.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista