Olimpijska igraonica

Simbol Olimpijade su pet međusobno povezanih krugova koji predstavljaju jedinstvo pet kontinenata Evrope, Azije, Afrike, Australije i Amerike. Boje krugova su crvena, zelena, crna, plava i žuta zato što svaka država na svetu na svojoj zastavi ima bar neku od tih boja. Zvanični moto olimpijade je „Citius, Altius, Fortius” što na latinskom znači – brže, više, jače. Na Olimpijadi nije najvažnije pobediti nego učestvovati i pošteno i časno se takmičiti.

Olimpijada je oduvek predstavljala krunu sportske karijere. Tamo je bilo mesta samo za najtalentovanije, najpametnije, najspretnije i psihofizički nadarene da izdrže sve pritiske koje nosi najveće sportsko svetsko takmičenje.

Na Olimpijadi u Grčkoj 1896. godine takmičenje se odvijalo u devet sportova. Na poslednjoj olimpijadi u Tokiju zastupljena su, uslovno kazano, 33 sporta. Zašto uslovno kazano? Ako su sportovi vožnja skejtborda, surfing, sportsko penjanje i mogao bih još da nabrajam, onda je bilo takmičenje u 33 sportske discipline. Jedan od olimpijskih sportova je i trambolina, koja se prvi put pojavila na olimpijskim igrama u Sidneju. Američki nastavnik fizičkog vaspitanja Džordž Nisen je konstruisao novu olimpijsku disciplinu trambolinu. Ime je dobila po dvojici italijanskih akrobata na trapezu po imenu Duo Trampolina.

Takmičari  izvode vežbe u vazduhu i u isto vreme održavaju potpunu kontrolu nad doskocima i odskocima. Izvode se tri sastava sa deset vežbi. Zabranjeno je u jednom sastavu izvoditi dva puta isti pokret. U finale prolazi osam najboljih.

Na Olimpijadi u Tokiju je bilo isuviše „sportova” koji vređaju uspomenu na nekadašnje svetske idole. Setimo se samo nekih od njih.

Džesi Ovens je 1936. godine u Berlinu osvojio četiri zlatne medalje. Skok udalj, sprint na 100 i 200 metara i u štafetnoj trci  četiri puta sto metara.

Karl Luis je osvojio devet zlatnih olimpijskih medalja. Učestvovao je na četiri olimpijade. Setimo se zlatne medalje Boba Bimona iz Meksika 1968. godine i njegovog fantastičnog svetskog rekorda u skoku udalj osam metara i devedeset santimetara.

Jusein Bolt je jedini sprinter  koji je na tri uzastopne Olimpijade (2008. Peking, 2012. London, 2016. Rio de Žaneiro) osvojio zlatne medalje u trkama na sto i dvesta metara. Uz dve zlatne medalje u štafetnim trkama Jusein Bolt je osvojio osam zlatnih medalja.

Mogli bismo još da nabrajamo najbolje sportiste planete kojima smo se divili i obožavali ih jer su mogli brže, više, jače (Citius , Altius, Fortius). Zbog svih tih sportskih veličina  Olimpijske igre u Tokiju možemo nazvati Olimpijska igraonica. Kao što roditelji dovode decu u igraonicu tako je i Međunarodni olimpijski komitet  omogućio pojedinim građanima da se igraju i zabavljaju dok njihovu igru prenosi televizija.

Koje kriterijume treba da ispuni neki sport da bi postao olimpijski? U muškoj konkurenciji trebalo bi da je zastupljen u najmanje 75 država na četiri kontinenta a u ženskoj najmanje u 40 država na tri kontinenta. Sport koji se predlaže kao novi na Olimpijadi treba da podigne olimpijske vrednosti, da bude odraz savremenog doba, da je javnost zainteresovana za njega i da ga prate mediji (novine i televizija). Drugačije rečeno da je moguće na tom novom sportu zaraditi novac od reklama i sponzora.

Dečja igra natezanje ili navlačenje konopca – Tug of War je bila olimpijska disciplina od 1900. do 1920. godine. Kao što više nije popularno kod dece, koja se sada bave video- igrama, navlačenje konopca nije više bilo interesantno ni za Olimpijadu. Sada su popularni skejtbord i surfing. Golf je bio na samo dve Olimpijade 1900. i 1904. godine. Posle 112 godina vraćen je na Olimpijadu 2016, u Rio de Žaneiru. Trebalo je učiniti i bogatim ljudima koji se bave golfom u svojim raskošnim klubovima daleko od očiju običnog sveta. Osim novca potrebno im je i  društveno priznanje – neka olimpijska medalja.

Populizam je stanovište koje se odnosi na interesovanje celokupnog naroda, kome samo treba pružiti hleba i igara (Panem et circenses ). Još ako je ta igra fudbal onda ni hleba ne treba. Živimo u vremenu evropskih i svetskih prvenstava u fudbalu, raznih kvalifikacija za mnogobrojne međunarodne lige i kupove a kruna svega je Liga šampiona tako da je fudbal na Olimpijadi samo još jedan sport kome  tamo nije mesto. Na olimpijskim igrama od igara sa loptom trebalo bi da budu samo sportovi u dvorani kao košarka, odbojka i rukomet. Kada kažemo košarka tu ne mislimo na basket tri na tri. Kada sam 2014. godine kao FIBA instruktor držao seminar  u jednoj azijskoj zemlji, lokalni treneri su me obavestili da je u Moskvi na prvenstvu sveta u igri tri na tri reprezentacija Katara u finalu pobedila Srbiju 18-13. Nisam uspeo da im objasnim da u Beogradu i u svakom drugom gradu u Srbiji lokalno društvo igra basket tri na tri i da to nije košarka. Kao što postoji futsal – „mali fudbal” koji igraju svi oni što ne mogu da igraju pravi fudbal tako i basketaši uživaju u svojoj igri tri na tri. Uz dužno poštovanje prema ekipi Srbije u igri tri na tri za sve dosadašnje uspehe čestitamo treće mesto na Olimpijadi u Tokiju. Prisetio bih se velikih olimpijskih  košarkaških šampiona iz 1980: Dražen Dalipagić (najbolji igrač sveta 1978), Dragan Kićanović, Zoran Slavnić…

Na kraju, a verovatno je trebalo na početku, pomenimo Šeli-En Frejzer Prajs sa Jamajke kojoj je Olimpijada u Tokiju četvrta po redu i koja je na nju došla sa do sada osvojenih sedam olimpijskih medalja u sprintu na 100 i 200 metara.

Nekadašnji košarkaš beogradskog Radničkog i reprezentativac Jugoslavije

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista