Vrela avgustovska noć u „Skadarliji"

Vešti prsti muzičara zatežu žice na instrumentima, pletu melodije, a veseli gosti ustaju sa stolica, puckaju prstima i pevaju.

– Skadarlija diše punim plućima! Skoro svi stolovi su rezervisani – kaže plavokosa hostetsa, dok njeni prsti klize po hartiji na kojoj je označen raspored stolova u restoranu. Gosti uživaju u gurmanlucima, muzici na uvce i stoga nisu bili preterano raspoloženi da razgovaraju sa našim reporterima.

– Nije u pitanju neki poseban datum. Supruga i ja smo izašli na večeru. Dan nije obećavao, iskren da budem. Ipak, završio se dobro, pa smo odlučili da danemo dušom – priča gospodin, dok se njegova gospođa smeši.

Kaldrmom promiču prolaznici, muzikanti, prodavci cveća…

– Seko, vidi, mlada! – viče devojčica koja u rukama drži veliki buket crvenih ruža. U jednom od poznatijih skadarlijskih restorana, koji se nalazi nasred boemske četvrti, oko stola poređali se muzičari. Lica im krase široki osmesi, a pod njihovim prstima kotrljaju se tonovi pesme „Božanstvena ženo” Miroslava Ilića. Tri devojke se grle i nasmejane prave selfi. Jedna od njih na glavi nosi veo od belog tila. Da li je u pitanju samo „stajling” ili proslava devojačke večeri po „stranskim običajima” – nisu želele da nam kažu.

– Nije to ništa neuobičajeno. Za ovim stolovima „padaju” prosidbe, slave se momačke i devojačke večeri, sklapaju poslovni dogovori… –priča naša domaćica, dok pogledom prelazi preko krcatih stolova. Ljudi su se uželeli provoda, kaže, a na pitanje ima li među veseljacima u boemskoj četvrti ima stranaca, prstom upire na goste iz Indije.

– Mnogi od njih ni ne ulaze u restorane, već šetaju i fotografišu – kaže. Posetioci iz Indije zastaju, posmatraju krcate stolove, trude se da svojim pametnim telefonima zabeleže svaki delić vesele atmosfere.

Neki od naših sugrađana su uživali u porodičnom druženju. Klinci i klinceze, svečeno odeveni, trčkarali su skadarlijskom kaldrmom, jurili se oko spomenika Đuri Jakšiću, dok odrasli večeraju za bogatom trpezom. Ostavljamo ih da uživaju i zapućujemo se ka samom „vrhu” boemske četvrti koja izbija na Bulevar despota Stefana. U lokalima, koji više podsećaju na bilo koji prestonički kafić nego na boemsku kafanu, sedi omladina, puši nargile i uživa u pesmama Džibonija, Gorana Karana, Petra Graša…

– Leto miriše na primorije, gde god se mi nalazili – čuje se glas veselih momaka. Iza pulta smeštenom na kaldrimi, na kojem su poređane različite vrste rakija, stoji devojka koja se umorno smeši. Pandemija virusa korona je sve promenila, priča. Domaći posetioci, uglavnom, odlučuju da trgnu „s nogu” malinovaču, orahovaču, dunju….

– Prethodnih godina Kinezi su redovno zastajali i degustirali rakije. Sada je malo drugačije, zbog pandemije, ali sve je dobro dok ima sveta – priča.

Nekoliko muzičara, odmornih i čilih, korača kaldrmom ka dnu Skadarlije.

– Mnogi posetioci skadarlijskih lokala i nakon „fajronta” su željni provoda i tu na scenu stupaju ulični muzičari. Oni čekaju da ljudi izađu iz kafana i onda muziciraju pod vedrim nebom, a ponekad ih i prate po okolnim ulicama, a bakšiš samo pljušti. Dobrog provoda nikada dosta – priča nam jedan od konobara, a potom se gubi među krcatim stolovima.

Dok je vrela avugustovska noć odmicala, ostavili smo kafanske i ulične svirače, šetače, domaće i strane turiste, prodavce nakita, čak i jedna kola hitne pomoći čijem vozaču su gosti kafana objašnjavali kuda da prođe da bi stigli do restorana iz kojeg je usledio poziv… U daljini su se gubili tonovima pesama „Pukni zoro”, Zvijezda tjera mjeseca”, „Romanija”… Do fajronta, a onda „Jovo nanovo”.