Balkanska federacija

Duže od sto godina prisutna je ideja „Balkan Balkancima”, ali to je u suprotnosti sa željama svetskih moćnika koji kroje granice prema svojim potrebama. O proterivanju pravoslavaca s Kosova i Metohije pisali su mnogi: D. Bataković, M. Raičević, J. Pejin, D. Lučić, M. Đuričić, A. Milatović, B. Strugar, M. Kordić, a M. Živančević je 1989. godine u svojoj knjizi konstatovao da je s Kosova i Metohije trajno iseljeno oko 115.000 pravoslavnih stanovnika u periodu 1941–1944, oko 220.000 od 1948. do 1986. i oko 40.000 posle demonstracija u Prištini 1981, pa do 1989. godine. Sve to vreme doseljavali su se iz Albanije na Kosovo i Metohiju Albanci, koje su vlasti iz Beograda zbrinjavale, organizovale emigrantska naselja po KiM i finansijski pomagale do 1981. godine, iako je Albanija aktivno vodila antisrpsku politiku.

Balkanska federacija bila je bliska realizaciji 1945. godine. O tom vremenu detaljnije je pričao Vladimir Bakarić za zagrebački časopis „Globus”, nekoliko meseci posle Titove smrti. Po Bakariću, Staljin je forsirao „Balkansku federaciju”, Bugarska je pristala da bude jedna od republika, da Beograd bude prestonica, ali pod uslovom da Georgi Dimitrov bude predsednik federacije, a Ivan Kolarov ministar spoljnih poslova, uz bugarsko obrazloženje da su Dimitrov i Kolarov poznatiji i iskusniji komunisti od Tita, kome su Bugari ponudili da bude ministar unutrašnjih poslova, kao treće mesto po važnosti. Po Bakariću, Tito je tražio da on bude predsednik, Bugari su bili protiv i pregovori su propali.

Turisti su već formirali balkansku federaciju – letuju gde hoće, a ovog leta na albanskom primorju letovaće više od 50.000 Srba, što je obostrano korisno. Stranih radnika već ima po Srbiji, a po kojem „šengenu” – to nije važno. Svaka država treba da radi u svom finansijskom interesu i s političko-finansijskim reciprocitetom, a terminologija je manje bitna.

Prof. dr Branislav Nikolić,
Novi Beograd