Ovog leta manje posla za spasioce iz Gorske službe

Zahvaljujući brzoj akciji Gorske službe spasavanja, planinar koji se pre nekoliko dana izgubio na Kopaoniku, kada se gusta magla iznenada spustila na najviši vrh Srbije, pronađen je u kratkom vremenskom roku. Iako je sličnu sreću imao još jedan ljubitelj prirode, koji je poželeo da planinske vrhove osvaja u japankama, pripadnici Gorske službe spasavanja znaju da ni u najtoplijem godišnjem dobu za njih nema opuštanja jer mnogi naši sugrađani požele da vrelinu asfalta zamene svežijom klimom, pa krenu u brda i planine, ne znajući da visoravni imaju potpuno nepredvidivu ćud. Vreme može da se promeni za pola sata, a kada se navuče gusta magla i počne jaka kiša, potraga se veoma komplikuje. Meteorološki uslovi mogu potpuno da se razlikuju u podnožju i na vrhu planine. U podnožju može da bude letnja atmosfera i sija sunce, dok na visini može da besni oluja.

– Prošlog leta imali smo mnogo više posla i ozbiljnijih intervencija jer veliki broj ljudi nije išao na more, pa je krenuo u planine. Ove sezone uglavnom smo pomagali onima koji su se izgubili na planinama, a krajem jula imali smo jednu ozbiljniju akciju – uspešno smo locirali i prevezli povređenog biciklistu na Fruškoj gori, u saradnji sa šumarskom službom i kolegama iz Hitne pomoći. Mi zato uvek apelujemo na rekreativce da idu obeleženim stazama ili sa planinarskim vodičima, a ako se baš reše da krenu sami, savetujemo da imaju bar minimum opreme za planinarenje, koja podrazumeva adekvatne patike, ranac, vodu, baterijsku lampu i napunjen telefon. Planinarenje nije šetnja po korzou i osoba može lako da zaluta, naročito ako je prvi put na nekom mestu ili se vremenski uslovi naglo promene. Zato uvek apelujemo na izletnike da porodici ili prijateljima s kojima su krenuli kažu precizno gde su se zaputili da bismo ih lakše našli. Među članovima GSS nalaze se osobe koje srpske planine doslovno poznaju kao svoj džep, pa mogu na osnovu opisa drveća da lociraju onoga ko se izgubio. Nama je cilj da boravak u planini svima ostane u najlepšem sećanju i da se ljudi uvek rado vraćaju prirodi – ističe Radomir Mikić, spasilac Gorske službe spasavanja.

Iskusni spasioci znaju da planinari-amateri prave slične greške kada krenu u osvajanje vrhova – ne nose osnovnu opremu, nemaju dovoljno informacija o terenu kojim se kreću, loše procenjuju sopstvenu kondiciju i ne vode računa o vremenu. Mnoge osobe koje se rekreativno bave sportom smatraju da imaju snage za penjanje uz planinu iako je strmi uspon energetski mnogo zahtevniji od trčanja na traci, a izletnici često ne vode računa ni o vremenu koje su proveli u šetnji, pa se dešava da ih u povratku uhvati mrak i potpuno ih dezorijentiše. Paraglajderi-amateri i osobe koje prvi put požele da lete „zmajem” po planinskim vrhovima takođe zadaju dosta profesionalne glavobolje spasiocima jer ekstremni sportovi nose rizik i za osobe koje se njima profesionalno bave. Zbog toga pripadnici GSS osobama željnim avantura uvek savetuju da planinske vrhove osvajaju uz pomoć iskusnih vodiča.