U „utrobi" deponije i dalje vrelo

Situacija na deponiji „Vinča” se polako smiruje. Dima ima još, ali ne u takvom obimu kao pre nekoliko dana. Problem i dalje predstavlja nepristupačna kosina gde u unutrašnjosti ima vatre. Termovizijskom opremom, kojom se inače meri temperatura, juče su urađena i specijalna snimanja tela smetlišta.

Kako je rekao Vladimir Milovanović, direktor „Beo čiste energije”, zabeleženo je da u samoj deponiji, ispod slojeva zemlje koja je radi gašenja nasuta ovih dana, temperatura dostiže 170 stepeni Celzijusa.

– Pošto je ovom delu izuzetno teško prići mehanizacijom, pokušavamo da sa stručnjacima nađemo rešenje da se i ovaj deo konačno ugasi. Na terenu su i dalje vatrogasci, ali i naši ljudi. Zbog pojave dima svi oni su zaštićeni maskama i rade u određenim intervalima – rekao je Milovanović.

Požar na deponiji izbio je 7. avgusta u večernjim časovima. Zbog jakog vetra i gustog dima gašenje je počelo u nedelju u zoru, a vatrogasci su uspeli brzo da vatru obuzdaju i lokalizuju požar. Međutim, iz deponije je nastavio da se vije dim zato što su se zapalili metanski čepovi. Zbog toga je veći deo grada noćima i danima bio obavijen dimom.

Kako se nezvanično moglo čuti, požar nije krenuo iz tela deponije, već sa površine. Nakon pregleda video-kamera utvrđeno je da su se neposredno pre požara na ovom delu nalazile dve osobe zbog čega je pokrenuta policijska istraga.

Stara deponija u Vinči puštena je u rad 1977. godine i na njoj je odlagan najveći deo gradskog otpada. Ova deponija nije urađena po sanitarnim principima, zbog čega se i našla na crnoj listi najgorih u Evropi i za nju se tražilo rešenje godinama. Tek 2017. potpisan je ugovor o javno-privatnom partnerstvu sa japansko-francuskim konzorcijumom koji je preuzeo izgradnju novog kompleksa na ovom prostoru. Nova sanitarna deponija počela je da radi 2. avgusta i nadležnost nad njom ima „Beo čista energija”. Stara deponija je i dalje vruć krompir jer sanacija i zatvaranje tek predstoje. Prema sadašnjim procenama, ovaj problem konačno bi mogao da bude rešen za tri godine.

Radovi na sanaciji postojeće deponije planirani su i pre ovog požara, a trebalo je da počnu u prvim mesecima nakon puštanja u rad nove sanitarne deponije. U planu je bilo da se gase podzemni požari u telu deponije i radi na izbacivanju nakupljenih procednih voda. To je važno kako bi se osiguralo veliko klizište koje ugrožava stabilnost tela deponije. Nakon sanacije klizišta i ostalih planiranih tehničkih mera, postojeća deponija bi na čitavoj površini od 42 hektara dobila prekrivač od mineralnih i geosintetičkih materijala koji će sprečavati prodor vode u deponiju i isticanje deponijskog gasa u atmosferu.

– Zatvaranje deponije će se odvijati sukcesivno dok cela površina postojeće deponije ne postane zelena površina na kojoj neće biti požara, emisije oksida sumpora, ugljen-monoksida i ugljen-dioksida, a emisija gasa metana sa deponije će se obuzdati i svesti na minimum pomoću novog sistema za prikupljanje deponijskog gasa i njegovo energetsko iskorišćenje – rekli su u „Beo čistoj energiji”.