Vreme je da našu istoriju predstavimo stranim turistima

Klaudio Cetina, arhitekta iz Rijeke, sa zapaženim radom u Beogradu, pre više od tri decenije rekao je da Sremska Mitrovica, Zaječar i Niš imaju velike „naslage” istorije i iskopine, koje, uz najluksuznije hotele, mogu skupo da prodaju američkim i drugim turistima u godinama, zainteresovanim za „turizam znanja”.

Koliko znam, a skoro sam bio tako, Mitrovica još nema hotele s pet zvezdica. Ali ima lepšu i bolju plažu od Šapca, grada koji je nekada imao nekoliko plaža na kojima su Šapčani provodili vrela leta. Danas – tek po koji plivač. Blizu je bila šuma Dudara, koju je tadašnji gradonačelnik da posekao bi obezbedio prostor za bacanje smeća. Taj problem je do sada nekako saniran, ali ostaje žal za danima kad se leti provodilo vreme na Savi. Samo tridesetak kilometara dalje, u Sremskoj Mitrovici, video sam sasvim drugu sliku: plaža posuta peskom, besplatne ležaljke, suncobrani, kabine za presvlačenje, tuševi... Svega toga nekada je bilo i kod nas, u Šapcu. Predlažem nadležnima da obnove plažu od starog, železničkog mosta (koji je samo do pola ofarban) do novog. Da bude peščana. A onda će i oni koji nude sveže mekike, purenjake i kvalitetnu hranu potražiti uhleblje. Kao u Mitrovici.

Ali, da se vratim na početak priče. Maštam o velelepnim hotelima i bogatim strancima koji će ostavljati dolare i evre da vide i snime Sirmijum, Feliks Romulijanu, Gamzigrad, Naisus, Momčilov grad... Dodao bih i Kostolac, Trajanovu tablu, Hiperboreju (o kojoj je pisao Miloš Crnjanski). Da pomenem i Srejovića. Novac nam je nadohvat ruku, samo treba „osmisliti” kako ga zaraditi.

Prošlo je već više od tri decenije od predloga Klaudija Cetine. (A šta je to za dugu i burnu istoriju naših krajeva…) Pokazaćemo svetu šta imamo, da vidi (da nismo tikva bez korena) kad nam dođe u goste. A mi smo poslovično dobri domaćini...

Tako malo nam je potrebno za uspeh. Nadam se.

Jovan Rukavina,
Šabac