Diplomatski uspeh kapućehaje Jovana Ristića

U feljtonu Vladimira Prvulovića „Diplomatija kao sudbina: naši usponi i padovi” autor je, između ostalog, pisao i o vesniku rađanja moderne Srbije Jovanu Ristiću. O delovanju ovog izvrsnog diplomate izneo je mnoge detalje. Dodao bih još o lepim uspesima našeg diplomate Ristića:

Na Čukur-česmi u nedelju 3/15. juna 1862. g. oko 4 sata u podne se našlo nekoliko turskih nizama i Srba da testijama napune vodu. Došlo je do svađe ko će prvi da napuni testiju... Jedan Turčin je udario dečaka u glavu i ranio. Dečak se zvao Sava Petković. Srpska policija je intervenisala i htela je da uhapsi Turčina. Turčin se istrgao i pobegao u tursku policiju. Turci su pripucali na Srbe i ubili Simu Nešića i žandarma Đorđa Nišliju. Cela varoš se digla, noć je bila pod tenzijom. Sutra dan je ubijen Ivko Protić i nekoliko žandarma. Ubijeno je mnogo Turaka. Sutra dan je nastalo primirje. Sprovod je bio 5. juna, opelo je držao mitropolit beogradski Mihailo sa sveštenstvom. Kad je pogrebna povorka bila kod sadašnje Kolarčeve zadužbine, turski topovi su počeli da bombarduju povorku. To je trajalo od 9 sati ujutru do 4 sata po podne. Došlo je do primirja pod pritiskom stranih sila. U julu, u Kanliđi kod Carigrada, započeti su pregovori za nezavisnost Srbije. U pregovorima su učestvovali Francuska, Engleska, Rusija, Austrija...

Diplomatska borba za nezavisnost je duga trajala. Naš kapućija (poslanik) u Carigradu u periodu od 1861. do 1867. godine bio je Jovan Ristić.

Knez Mihailo sredinom marta 1867. odlazi brodom do Ruščuka. Od Ruščuka vozom do Varne, gde se ukrcava u parobrod „Sultanija”. Odmah je primljen kod sultana Abdulaha Azisa Prvog. Knez Mihailo je ostavio izvanredan utisak na sultana i data mu je na raspolaganju palata „Mašlak”. Sve vreme Srbi su imali kontakti sa svim diplomatskim predstavnicima u Carigradu. Sultan je ponovo primio kneza Mihaila i tada mu je uručio orden „Osmanlija”, optočen dijamantima, i pet arapskih atova. U vili „Kanliđi” 29. marta bili su glavni pregovori o predaji gradova Srbima. Poslednjeg dana boravka u Carigradu, na rastanku sultan predaje knezu u ruke ferman o napuštanju srpskih gradova. Što se malo zna, pored gradova Srbi su dobili i artiljerski materijal i topove. Po svakom topu je ostavljeno 250 metaka. Taj dar Srbima je dat zbog obećane lojalnosti sultanu i prihvatanja da se na bedemima gradova pored srpske uvek vijori i turska zastava.

Istim putem knez se vratio u Beograd. Narod je s oduševljenjem dočekao svoga kneza. Stigao je telegram od kneza Nikole: „Stigao je najsvetliji dan u istoriji preporođenog naroda.” Porta je dala nalog da Beograd bude dat 6. aprila, 10. Šabac, 12. Smederevo, a 14. Fetislam. Ali-Riza paša je 24. aprila s najvećom pažnjom i po vojničkom protokolu ispraćen iz Beograda. Sa njim je otišao poslednji turski zapovednik iz Srbije.

Diplomatija je tada pobedila u Srbiji. Jedan od njenih tvoraca bio je Jovan Ristić, koji će kasnije svoje diplomatsko umeće pokazati na Berlinskom kongresu.

Slobodan T. Petrović,
Kladovo