Bajden protiv Kine – zov neoimperijalizma

Nekadašnji predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp je pokušao klasičnim metodama da spreči tehnološki i ekonomski uspon Kine uz zastrašivanja, kontrolu izvoza, uvođenje raznih taksa na uvoz robe i usluga iz Kine. To nije mnogo pomoglo. Četiri republikanca (Dž. Riš i drugi) su jasno uočili problem, pa su pokušali u julu 2020.  zakonom o agresivnoj industrijskoj politici da usmere Trampa ka korekciji njegovog kursa, uz  oslonac  na stara i nova savezništva. Međutim, već je bilo kasno.

Bajdenova administracija je u pripremi svog zakona spremno prihvatila  ideje četvorice republikanaca. Sukob sa Kinom ona sada rešava iz dva pravca – korišćenjem Trampovih mera, ali i agresivnim merama u podršci tehnološkom razvoju. Stari i novi predlozi i nacrti zakona objedinjeni su u krovnom zakonu pod nazivom „ Zakon o inovacijama i konkurentnosti SAD”, koji  ima 2.400 stranica. Usvojen je u Senatu 8. 6. 2021. i  kao takav poslat Donjem domu  SAD.  Ključni deo tog krovnog zakona čini  Zakon o strateškoj konkurenciji. U setu tih zakona ništa nije prepušteno slučaju. Pokrivene su sve oblasti tehnološkog i ekonomskog razvoja. Kao u nekom velikom ratnom pohodu pokrenuti su protiv Kine svi rodovi vojske, na zemlji, moru i u vazduhu. Uz to, animirani su svi saveznici na Zapadu.

Pogonsko gorivo za obračun SAD sa Kinom ima složenu pozadinu. Neosporno je da se jednim delom radi o Tukididovoj zamci – strahu od ekonomskog uspeha Kine i gubitku privilegije da SAD pišu pravila svetskog poretka. Uz to, bez satanizacije Kine i stvaranja „loših momaka” od nje, SAD ne bi mogle da pokrenu i homogenizuju naciju za kolosalni poduhvat sprečavanja gubitka statusa vodeće velike sile. Tu je i „sputnjik moment” od 1957. kada je SSSR bacio rukavicu SAD u osvajanju svemira. Time ne samo da se ujedinjuju obe političke stranke u borbi protiv Kine, već se skreće pažnja sa niza drugih veoma izraženih problema (velike socijalne nejednakosti, rasni problem i sl.).

Da bi se u celini realizovali navedeni zakoni planirano je da se u tehnološki razvoj u narednih pet godina investira 250 milijardi dolara. Bitka se vodi oko toga ko će kontrolisati infrastrukturu za informacione tehnologije u čijem središtu su AI (veštačka inteligencija), 5G mreža i poluprovodnici. Najviše pažnje poklonjeno je identifikovanju kritičnih tehnologija. Za SAD su manji problemi u  novim tehnologijama u kojima su u prednosti, kao što su dizajniranje  poluprovodnika,  operativni sistemi, laserske tehnologije, biotehnologija, učeće mašine, nanotehnologije, skladištenje podataka i sl. Stvarni problemi su u onim tehnologijama u kojima Kina  ima primat, kao što su  proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora,  AI i 5G tehnologije, neke svemirske tehnologije,  kvantno računarstvo,  proizvodnja dronova,  digitalno plaćanje, finansijski inženjering.

U borbi protiv Kine ipak je težište stavljeno na tri ključne oblasti.  Prvo, u jednom od zakona poseban naglasak je stavljen na proizvodnju poluprovodnika i čipova, budući da su oni neophodne tehnološke komponente u proizvodnji i u svim sofisticiranim proizvodima i uslugama. Od navedenih  250 milijardi za tehnološki razvoj, 52 milijarde dolara se odnose na proizvodnju poluprovodnika. Drugo, strateški program razvoja Kine kroz projekat „Pojas  put” ili kroz „Digitalni put svile”, najpre izbegavan u javnosti SAD, sada je dobio važno mesto u obuzdavanju geopolitičkog uticaja Kine u svetu.  Pošto SAD nemaju dovoljnu snagu da same pokrenu i da finansiraju strategiju globalnog obuzdavanja Kine, one su uspele na samitu G7 u Engleskoj da izdejstvuju pristanak tih zemalja da pokrenu projekat „Izgradimo bolji svet” i  da u narednim godinama angažuju 100 milijardi dolara za investicije u manje razvijenim  državama.

Najviše glavobolje sa Kinom SAD imaju u Indo-pacifičkom regionu. Problem je u tome  što mnoge zemlje u tom regionu polažu jednako pravo korišćenja u južnom i istočnom kineskom moru. U Zakonu o strateškoj konkurenciji najmanje 30 puta je sa raznih strana tretiran eksplozivni problem odnosa SAD  i Kine u ovom regionu. Najveći sukob SAD i Kine u Indo-pacifičkom regionu su u vezi sa sudbinom Tajvana. Zbog specijalne istorije Tajvana, Kina se obavezala da neće na silu integrisati to ostrvo u svoj prostor. Sa druge strane, SAD su ekonomski pomagale razvoj Tajvana, uz podsticanje razvoja višepartijskog sistema. Međutim, osnovni problem  je u tome što je Tajvan najuspešniji u svetu u proizvodnji poluprovodnika. „Tajvanska korporacija za proizvodnju poluprovodnika” ima vrlo sofisticiranu proizvodnju. U SAD 90 odsto uvoza poluprovodnika otpada na uvoz sa Tajvana. I Kina se oslanja na uvoz iz ove zemlje. Ritam tehnološkog uspona SAD i Kine u značajnoj meri zavise od Tajvana.

U multipolarnom svetu koji karakteriše istovremeno velika tehnološka zavisnost, ali i sukobljenost interesa, SAD  neće biti lako da osiguraju podršku za svoj sukob sa Kinom. Sa knedlom u grlu Bajden je morao da ustukne pred odlučnošću Nemačke da završi „Severni tok 2”, jer mu je Nemačka potrebna u drugim geopolitičkim planovima. Koliku će tek knedlu da proguta kada ne bude uspeo da pokida tehnološku povezanost ekonomija EU i Kine i koliku će cenu morati da plati u vidu još većeg trgovinskog deficita SAD sa EU da bi tehnološki odvojio EU i Kinu.

SAD raspolažu značajnim instrumentima koje mogu da koriste kako bi ubacile klipove u točkove kineske ekonomije. Kina svakako nije bez svojih instrumenata  protiv SAD, ali su oni za sada značajno manji. Pošto globalizacija kao što kaže Pol Krugman ( „Njujork tajms”, 13.6. 2021) ne ide u prilog SAD, sasvim je izvesno da su SAD odlučne da poprave svoj relativni položaj u raspodeli globalne ekonomske i političke moći na račun Kine, a time i svih ostalih. I da pokušaju da uživaju na lovorikama jedine nekadašnje imperijalne sile. Međutim to ne može proći bez ozbiljnih lomova i trajnih posledica po ceo svet.

Dr ekonomskih nauka