Glasanje u automobilima

Specijalno za „Politiku”

Oslo – Na redovnim parlamentarnim izborima u Norveškoj, zakazanim za 13. septembar, očekuje se promena vlasti. Prema pouzdanim i objektivnim istraživanjima raspoloženja biračkog tela, vladajuću „plavo-zelenu” koaliciju na čelu s premijerkom Ernom Solberg smeniće savez partija okupljenih oko najveće norveške stranke Radničke partije, u političkom žargonu nazvan „crveno-zeleni” blok.

Izborne sondaže, partijski barometri i popularni izborni automati koje gotovo svakodnevno sprovode dnevne novine i televizije, ukazuju da će na jesen doći do smene vlasti u Norveškoj i da aktuelna vladajuća garnitura, građanski blok, drastično gubi podršku u biračkom telu. Prema poslednjem partijskom barometru agencije Rispons analize i izbornom automatu visokotiražnog dnevnog lista „Verdens gang” (VG), vladajuća stranka premijerke Solberg – Konzervativna partija Hejre (Desno) – uživa podršku svega 18,9 odsto biračkog korpusa. To je strmoglavi pad u odnosu na mart, kad je ova liberalna stranka na osnovu tadašnjeg merenja pulsa potencijalnih glasača imala poverenje čak 27,8 odsto ispitanika. Za samo pet meseci vladajuća Konzervativna partija izgubila je podršku 250.000 birača, upozoravaju analitičari iz agencije Rispons analize.

Najvećoj norveškoj stranci, sada opozicionoj Radničkoj partiji, koja pretenduje da osvoji većinu i formira „crveno-zelenu” vladu, popularnost raste iz dana u dan i trenutno se kotira na 24,8 odsto podrške biračkog tela. U trci za premijersku fotelju, vođa „crvenih” ubedljivo vodi u odnosu na „plavu” liderku. Prema predizbornom istraživanju dnevnika VG, čak 51 odsto anketiranih odgovorio je da bi lider laburista Jonas Gar Stere trebalo da postane premijer. S druge strane, pak, 41 odsto ispitanih navelo je da bi želeli da aktuelna predsednica vlade i šef Liberalno-konzervativne stranke Erna Solberg ostane na vlasti još jedan mandat.

U Norveškoj se partije „etiketiraju” bojama, zavisno od programa i ideologije: desničari, nacionalisti, liberalne, građanske, konzervativne stranke su ideološki „plave”, dok u redove „crvenih” spadaju radničke, seljačke, socijalističke partije, levičari, koji baštine i neke ideje socijalizma, komunizma, socijalne pravde i jednakosti. Pod krov „zelenih” okupljaju se uglavnom ekološke partije i Partija centra (Senterpartiet), najveća stranka među zelenima, koja je ideološki naslednik starih seljačkih partija i stranaka koje su nekada zastupale ribare.

I pre izbora, dakle tokom kampanje, zna se da se „plavi” i „crveni” ne mešaju, ne sarađuju, ne prave koalicije. „Zeleni” su najčešće tas na vagi koji pretegne da se formira koaliciona ili podrži manjinska vlada. „Zeleni” uglavnom stupaju u pakt s „crvenima”, retko s „plavima”.

Dakle, ukoliko se obistine predizborna istraživanja, a do sada su se pokazivala kao tačna, uz marginalne procentualne greške, prostu većinu imala bi „crveno-zelena” vlada sastavljena od vodeće Radničke partije (AP), Partije centra (SP) Socijalističke stranke levice (SV), a ukoliko im se priključe ideološki bliske manje stranke – Partija zelenih (MDG) i Crveni (Red), imali bi apsolutnu većinu u parlamentu od 169 poslanika.

Norvešku „čeličnu ledi” i njen tim može da spase samo čudo – ukoliko se dogodi neki dramatični, „kopernikanski” obrt među biračima. Temelji njene vlasti prvi put su se ozbiljno uzdrmali još početkom ove godine, kad su iz vlade izašli sedam godina verni koalicioni partneri iz Progresivne partije ili Norveške partije napretka (Fremskrits partiet – FRP). Čelnici ove nacionalističko-liberalne, narodne partije nisu hteli da pristanu na kompromis s partnerima iz vladajućeg bloka uprkos višemesečnim pregovorima i ubeđivanjima. A povod za raskol i razlaz u vrhu „plavo-plavog” saveza bio je gotovo bizaran: premijerka Solberg i ministri iz njene partije odlučili su da se iz ratne zone iz Sirije evakuiše i spasi dvadesetdevetogodišnja žena, ratnica iz redova Islamske države. Ona je norveški državljanin pakistanskog porekla i borila se u Siriji. Norveške vlasti su je optužile za terorizam a anagažovani su ogromni državni resursi da je dovedu u Norvešku iz humanitarnih razloga – jer joj je jedno od dvoje dece bilo ozbiljno bolesno. Policija, službenici Ministarstva spoljnih poslova i tajne policije uspeli su da izvuku ovu ženu s dvoje dece iz Sirije i privedu je pravdi u Oslu. To je razljutilo partnere iz desničarske Progresivne partije koji su inače poznati po oštroj retorici i zalažu se za rigorozne mere prema strancima, imigrantima, i iz principijelnih i ideoloških razloga napustili su vlast. Vlada nije pala jer su joj podršku dali Hrišćanska narodna stranka (Krf) i Socijalno-liberalna partija levice (Venstre).

Više kurioziteta i fenomena prate ovogodišnje izbore. Glavno izjašnjavanje birača zakazano je za 13. septembar, ali su izbori već počeli, a naporedo teče i žestoka kampanja. Birališta za 3,9 miliona birača otvorena su već 10. avgusta i sve do 10. septembra punoletni građani s pravom glasa mogu da biraju svoje kandidate i partije u takozvanom glasanju unapred. Po tradiciji, u „pretpremijernom” predizbornom ciklusu glasanja veliki je odziv birača. Na prošlim skupštinskim izborima unapred je glasalo 36 odsto upisanih u izborne spiskove, dok se ove godine očekuje i veći broj, budući da mnogi žele da izbegnu kontakte u strahu od virusa korona.

Prvi put u istoriji parlamentarizma u Norveškoj uvedena je nesvakidašnja, kreativna mogućnost glasanja u automobilima: glasač koji je bolestan, u izolaciji, karantinu ili je pod drugim merama zbog pandemije virusa korona, odnosno ukoliko strahuje da bi mogao da bude zaražen, moći će automobilom da se doveze na specijalno otvorene punktove za glasanje i tako obavi građansku dužnost. Birač po sistemu „drajv-in”, bez kontakta, kao kada, na primer, naručuje hranu u „Mekdonaldsu”, uđe kolima na specijalno glasačko mesto, od člana izborne komisije dobije izborni materijal, glasa i kroz prozor vrati listić. Za starija, nemoćna lica i teže bolesnike, na dan izbora organizuju se i kućne posete izborne komisije, tako da i ove kategorije stanovnika, uz prethodnu najavu, mogu da ostvare svoje biračko pravo.