Dim sa deponije „Vinča" pun toksičnih supstanci

Stara deponija u Vinči i požari na i u njoj problem su već više od decenije. Čega smo se nagutali i u kojoj meri iz vinčanskog dima, nažalost, ne zna se ni danas. Jer, prilikom tih požara rade se uglavnom merenja suspendovanih PM čestica, sumpor i azot-dioksida, ali ne i kancerogenih jedinjenja nastalih sagorevanjem plastike, dioksina i furana.

Nekontrolisano sagorevanje otpada kakvo je u Vinči svakako je opasno. Jer se, kako objašnjava prof. Dragana Jovanović, pulmolog i pulmo-onkolog, redovni profesor Medicinskog fakulteta u penziji i član stručnog saveta Nacionalne ekološke asocijacije (NEA), ne može tačno predvideti šta se sve može osloboditi iz širokog dijapazona hiljade toksičnih jedinjenja. A upravo ekstremno toksični i kancerogeni agensi predstavljaju veliki rizik po zdravlje stanovništva u bližoj, ali donekle i daljoj okolini.

 – Gasovi koji nastaju prilikom gorenja deponije obuhvataju, između ostalih, kancerogene policiklične aromatične ugljovodonike, među kojima su i jedinjenja nastala sagorevanjem plastike, zatim dioksine (hlorirana organska jedinjenja iz grupe polihloriranih ugljovodonika – više od 200 vrsta), furane, a i sami gasovi sadrže teške metale. Sagorevanjem deponija emituje se redovno i deponijski gas kao nusprodukt procesa razgradnje deponovanog otpada koji sadrži oko 50 odsto metana, smrtonosnog gasa sa efektom staklene bašte, koji kad se nađe u vazduhu, posle smanjenja kiseonika ispod koncentracije neophodne za normalno disanje (od 16 do 17 odsto) dovodi do gušenja – kaže Jovanovićeva.

Dim nastao na ovaj način u vazduh ispušta sve te toksične supstance pa su naročito štetna organska jedinjenja u sastavu PM čestica.

Ona prodiru do najsitnijih delova pluća, oštećuju ih i putuju dalje kroz krvotok, raznoseći se po organizmu i stižu do srca i drugih organa preteći da izazovu različita oboljenja – infarkt, šlog, kancer. Ta isparljiva organska jedinjenja prolaze i kroz kožu.

Izlaganje dioksinima i furanima ima dokazane brojne štetne posledice po zdravlje, ali potvrđene i u eksperimentima na laboratorijskim životinjama.

– Vrsta i težina poremećaja ili oboljenja zavise od koncentracije ovih toksičnih materija u okolini i dužine trajanja izlaganja. Kratkotrajna izloženost ljudi visokim nivoima dioksina i furana može dovesti do oštećenja kože i do poremećaja funkcije jetre. Ova jako toksična jedinjenja kod dugotrajnijeg izlaganja uzrokuju reproduktivne i razvojne poremećaje i anomalije, deluju mutageno i teratogeno, sa teškim posledicama po potomstvo (javljaju se teška oštećenja u razvoju ploda kod trudnica, ali i teške razvojne anomalije kod beba i odojčadi). Dioksini i furani oštećuju imuni i nervni sistem, remete razvoj mozga, izuzetno loše deluju na endokrini sistem žlezda dovodeći do izraženih hormonskih poremećaja. Uzrokuju razvoj kancera pluća, ali i nekih drugih organa što je u eksperimentima na životinjama direktno dokazano, a evidentirano i kod ljudi koji su bili izloženi značajnim koncentracijama ovih materija – kaže Jovanovićeva.

Rizik za oštećenja različitih organa i nastanak ozbiljnih bolesti mnogo je veći kod starijih i osoba sa hroničnim oboljenjem disajnih organa, i kod onih sa oboljenjem srca i krvnih sudova.

– Štetni efekti drugih sastojaka dima poput azotnih i sumpornih jedinjenja su najviše uočljivi upravo kod disajnih organa i dovode do kancera pluća, ali i do drugih ozbiljnih plućnih oboljenja kao što su fibroza, hronična opstruktivna bolest, emfizem, astma, a takođe i pogoršanja i povećane smrtnosti kod već obolelih. Dijapazon posledica po disajne organe je veliki – od najlakših, poput češćih infekcija disajnih puteva, alergija, upala pluća virusnog ili bakterijskog porekla, do trajnih promena strukture pluća sa smanjenim disajnim kapacitetima i respiratornim invaliditetom. Dokazane su pogubne posledice i po bebe i decu u područjima sa velikim koncentracijama ovakvog zagađenja, jer je normalan rast i neophodan razvoj pluća ometen, smanjen, a češći je i razvoj plućnih bolesti poput astme u detinjstvu, ali i u kasnijem, odraslom životnom dobu, kao i slabiji imunitet prema virusnim i bakterijskim infekcijama disajnih puteva – ističe Jovanovićeva.

Izuzetno je povećan rizik za oboljenja kardiovaskularnog sistema poput angine pektoris, infarkta srca, povećanog krvnog pritiska, arteriosklerozu, oštećenje cerebrovaskularnih krvnih sudova i šlog sa svim posledicama po mentalno stanje ljudi.

– Pošto mešavina komponenti ovakvog zagađenja vazduha obuhvata i teške metale (koji ostaju u vazduhu dok se ne vrate u zemlju u sastavu kiša, ali i direktno hemijski reaguju dajući toksična jedinjenja) od kojih su mnogi izuzetno neurotoksični za ljude, a posebno za decu, izlaganje takvim teškim metalima u detinjstvu dovodi do različitih teških neurorazvojnih poremećaja, sniženog kognitivnog funkcionisanja, oštećenja govornih sposobnosti i tečnosti govora, agresivnosti i drugih nervnih poremećaja, ali i trajnog toksičnog oštećenja većine organa sa značajnim posledicama u smislu obolevanja i ranijeg umiranja. Kod odraslih udisanje teških metala može da izazove različite upale nervnog tkiva, promene u krvno-moždanoj barijeri, glavobolju, psihičku uznemirenost, depresiju, poremećaj spavanja, moždani udar, demenciju, ukupno gledajući do težih, nepovratnih poremećaja i povećane smrtnosti – objašnjava Jovanovićeva.

Nadajmo se samo da će trenutni požar na deponiji Vinča što pre biti ugašen, a da će njena buduća sanacija i revitalizacija uroditi plodom.