Promeniti model odrastanja

Posle nedavne saobraćajne nezgode našeg vaterpoliste Danila Ikodinovića, koji je, podsetimo, doživeo težak udes brzo vozeći motor, otvorilo se mnogo pitanja koja se odnose na nesavesne vozače za brzim mašinama bez obzira na to da li je reč o dvotočkašima ili četvorotočkašima.Sve veći broj motociklista na beogradskim ulicama sve češće izaziva saobraćajne nesreće, a  poslednjih godina upadljivo je da vozači motora za svoje sulude vožnje koriste ne samo ulice grada već i omiljena izletišta Adu Ciganliju, Kalemegdan… Vozači motora bahatom i nesavesnom vožnjom ugrožavaju život drugih učesnika u saobraćaju, ali i sopstveni. Šta ih to nagoni na brzu ili bolje rečeno suludu vožnju i koliko su svesni opasnosti koju sa sobom nosi? Profesor doktor Tijana Mandić, psiholog, smatra da uzroke takvog ponašanja možemo, između ostalog, tražiti u modelu odrastanja.

– U psihologiji postoji pojam grandioznost, koji podrazumeva neshvatanje i neprihvatanje realnosti i nečijeg odnosa prema njoj. Na primer, dete od dve godine misli da može da radi isto što rade i odrasli. Grandioznost je normalna pojava kod mladih koja se koriguje sa odrastanjem ili se drži pod kontrolom.U suprotnom, posledica je suočavanje sa realnošću na neprijatan način.Neodgovornost u vožnji posledica je mladalačke želje za dokazivanjem i potrebe da se što pre odraste. Kod mladih je najčešće prisutno i iracionalno mišljenje da se nesreće dešavaju drugima – kaže Mandićeva.

Međutim, brza vožnja svojstvena je i starijim generacijama, a ne samo mladim. Jedan od faktora za ovakvo ponašanje jeste, socijalnim putem, nametnut ideal mačo muškarca – muškarca koji udara šakom o sto, razbija flaše, vozi kao manijak.

– Zreo muškarac, nastavlja naša sagovornica – ne podrazumeva muškarca koji vozi 200 na sat, mora se promeniti model odrastanja, sazrevanja uspešnog mladog muškarca. To što se nudi u društvu je destruktivno i blesavo – zaključuje Mandićeva.

 J. D. – T. T.