Velike banke gutaju male

Dinamično je bilo ovih letnjih dana na bankarskom tržištu Srbije, jer je nekoliko banaka promenilo vlasnika. Direktna banka utopila se u Evrobanku, MTS u Poštansku štedionicu, a poslednji slučaj je to što je Rajfajzen banka kupila Kredi Agrikol banku. Uveliko se priča i da će ovdašnju podružnicu ruske Sber banke kupiti domaća AIK banka, a od malih tu su još Mobi, Adiko, Halk, Api, Alta, Ekspo, Oportjuniti…

Da li je malim bankama na tržištu odzvonilo pitali smo stručnjake.

Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da prodaju ovdašnjih malih banaka nalaže logika profita njihovih vlasnika, a to su velike strane bankarske grupacije. Stručno rečeno, vlasnike zanima prinos na akcijski kapital i prinos na aktivu. Zato banke biju bitku da smanje troškove, a to se postiže ekonomijom obima i širenjem baze klijenata. Ekonomska prisila nalaže da velike banke koje imaju velike operativne troškove traže načine da ih smanje. Upravo one koje su šalterske službe zamenile digitalnim radom sa klijentima su u prednosti. Danas su mladi ljudi korisnici tih kanala komunikacije sa bankom i one se bore za njih.

– Bankarski sektor Srbije je patuljast, a ne kažem to pežorativno, već u smislu kapitala s kojim operišu, po mogućnostima širenja i poslovnoj aktivnosti, što pravi pritisak da te male, patuljaste banke, vlasnici otuđe i izađu sa tržišta. Mnoge evropske banke su ovde došle pre svetske finansijske krize jer je ovo tržište nudilo mogućnost sticanja velikog profita. Sad imamo drugi proces, a to je potreba da se smanje troškovi. Na primer, sve francuske banke su otišle Sosijete ženeral, Kredi Agrikol, belgijska KBC banka, Findomestik. Proces će se neumitno nastaviti i tri, četiri glavna igrača težiće da obezbedi poziciju koja treba da im omogući da zadrže zahtevane prinose na kapital za vlasnika – objašnjava Đukić.

Dodaje da je bitan faktor za prodaju malih banaka i to što velika, domaća preduzeća nikada nisu radila sa ovdašnjim bankama, već sa njihovim stranim centralama koje su im, zbog boljeg kreditnog rejtinga, omogućavale povoljnije aranžmane sa nižim kamatama. Zato je ovdašnjim bankama ostalo da posluju samo sa stanovništvom i malim i srednjim preduzećima.

Prema Đukićevim rečima, manje banke su uveliko na prodaju u Evropi, a i do nas je stigao taj trend. Proces je posebno intenziviran nakon pandemije. Evropske banke gube trku sa američkim, tako je bilo i pre korone, jer su mnogo bolje kapitalizovane, spremnije da istrpe šokove i imaju veći prinos na kapital. One su i prisutnije u azijskim tržištima u razvoju što im omogućava veću profitabilnost.

Nenad Gujaničić, broker kuće „Momentum sekjuritiz” navodi da se konsolidacija domaćeg bankarskog sektora uveliko odvija, a ti trendovi otpočeli su sa izbijanjem svetske ekonomske krize 2008. godine. Veliki broj državnih i paradržavnih banaka je tada bankrotirao, da bi u kasnijem talasu došlo do preprodaje banaka sa grčkim kapitalom zbog problema u matičnim bankama.

– Ovaj poslednji talas izazvan je ekspanzijom mađarske OTP banke na regionalnom tržištu i odlukom države da konačno privede kraju privatizaciju Komercijalne banke. Jedan od faktora koji je ubrzao konsolidaciju u domaćem bankarskom sektoru jeste i pandemija koja je produbila probleme banaka sa malim tržišnim učešćem. Među ovim igračima na tržištu moguće da će biti još nekih banaka koje će usled nedostatka ekonomije obima morati da se priklone većim bankarskim ustanovama – napominje Gujaničić.

Posle poslednjih akvizicija na tržištu situacija je sledeća mereno prema tržišnom učešću: Inteza je zadržala lidersku poziciju s udelom od 15,55 odsto, sledi OTP banka koja je „progutala” Sosijete ženeral i Vojvođansku banku sada s tržišnim učešćem od 13,10 procenata, na trećem mestu je spojena NLB Komercijalna banka sa 11,81 odsto, a na četvrtom Rajfajzen sa 11,71 procenat, dok je na petom mestu Unikredit banka sa 10,61 odsto.