Obama „brani "Rusiju

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 13. jula – Iako Amerikanci ponajviše čeznu da budući šef države poboljša sada nezavidnu domaću ekonomsku situaciju, dvojica glavnih predsedničkih kandidata sve češće duelišu oko – spoljne politike. Takvo „paralelno” usmerenje demokrate Baraka Obame i republikanca Džona Mekejna nije, reklo bi se, bežanje od glavne izborne teme – mnogi smatraju da globalni odnosi Vašingtona bitno utiču na ovdašnji (a u nizu slučajeva i na tuđi) život.

U nadmetanju ko bi bolje regulisao veze sa svetom, dvojica rivala su se „zakačila” i oko – Rusije. Trenutno – povodom koji deluje teoretski, ali ipak ocrtava razliku u njihovim spoljnopolitičkim pristupima. „Bila bi to greška”, izjavio je juče Obama, povodom prilično istrajnog Mekejnovog zalaganja da se Rusija „isključi iz G-8 (u kojoj su još Britanija, Francuska, Nemačka, Japan, Italija i Kanada) zbog tamošnjeg nazadovanja u političkim slobodama”. Ne upuštajući se u ocene ruskih kretanja, ilinojski senator je u intervjuu Si-En-Enu naglasio da je „neophodna saradnja sa Moskvom u nizu pitanja”, pri čemu je, za ovu priliku, izdvojio jedno – kooperaciju u sprečavanju širenja atomskog naoružanja.

Poprilično nuklearnog i materijala i znanja cirkuliše prostorima bivšeg SSSR-a, pa bi bez saradnje sa Rusijom naši napori na tom frontu bili oslabljeni, precizirao je Obama. Nije se, pri tom, priključio „taktici stalnog zastrašivanja”, koja se prebacuje suparničkom taboru, već je opet, po svom običaju, posredno dao prednost jačanju a ne slabljenju diplomatskih veza. Svakako je, međutim, imao u vidu – raširena ovdašnja strahovanja da bi oružje za masovno uništavanje moglo da dospe u ruke terorista koji bi njime „verovatno pokušali da udare na SAD” (kako izjavljuju nadležni za antiterorističke aktivnosti), pa su, pri tom, Americi naročito dragoceni – značajni partneri.

Ni Mekejn ne poriče značaj saradnje sa Moskvom u lancu strateških izazova, ali se predstavlja kao izrazitiji zagovornik pritiska na nju da se „iznutra koriguje”. Pa i da bude „zaobiđena” (kao i Kina) u odlučivanju o globalnim pitanjima, tako što bi se stvorila „Liga demokratskih zemalja”, s ciljem da „popravi svet, kad to nije mogućno u mehanizmima UN”. Takvom projektu su skloni pojedini saradnici Obame, ali on lično i dalje ističe prednosti „objedinjavanja” uopšte, što se smatra vrlo poželjnom formulom u vrlo raslojavajućoj izbornoj sezoni…

Poznavaoci podsećaju da se u američkoj strategiji najteže menja – spoljna politika. Pogotovu ako nema neposrednog novog ili povećanog izazova nasleđenom kursu.

Administracija Džordža Buša upravo je najavila operaciju koja obojici njegovih potencijalnih naslednika u Beloj kući nudi priliku da je dožive – u prilog sopstvenim taktikama. Danas je „Njujork tajms” u udarnom članku objavio kako je mogućno osetno smanjivanje trupa u Iraku da bi se, uz ostalo, povećale snage u Avganistanu, gde su „izrazito oživeli” svrgnuti talibani i Al Kaida.

Mekejn će razmeštaj protumačiti kao dokaz da je to posledica „popravljanja stanja u Iraku”. Njegov suparnik će, pak, isto uzeti kao potvrdu za svoje viđenje da je zbog Iraka neopravdano zapostavljen, pa stoga i ponovo raspaljen, avganistanski front koji je – zbog atentata otetim putničkim avionima na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine – bio osnovni povod za ovdašnje proglašenje „globalnog rata protiv terorizma”. U razgovoru za Si-En-En, Obama je uputio i kritike vlastima u Kabulu da su „previše zabunkerisane” i da ne čine dovoljno za širenje autoriteta po celoj zemlji.

U međuvremenu, Obama najavljuje opsežne međunarodne aktivnosti (delimično i zbog toga što mu Mekejn prebacuje da nema dovoljno spoljnopolitičkog iskustva). Posetiće ovog meseca, najavljeno je: Nemačku, Britaniju, Francusku, Jordan, Izrael, Irak i Avganistan (slično je već uradio Mekejn).

Hroničari se razlikuju u procenama koliko će spoljni „izleti” pomoći predsedničkim kandidatima. Na prošlim izborima ovde je reizabran Buš

iako je u svetu bio mnogo nepopularniji od izazivača Džona Kerija. Ali, ujedno se računa da su se vremena prilično promenila, što uz ostalo izražavaju i statusi predsedničkih kandidata – prvog crnca i najstarijeg pretendenta za prvi mandat na čelu Bele kuće

--------------------------------

Šta bi s Bin Ladenom

Vašington, 13. jula – Šta bi trebalo uraditi kad bi Amerikanci, ipak, uhvatili njihovog „državnog neprijatelja broj jedan, Osamu bin Ladena? „Iako nisam vatreni pobornik smrtne kazne, mislim da bi ona mogla da dođe u obzir u njegovom slučaju, pošto je odgovoran za smrt oko 3.000 Amerikanaca (poginulih u atentatima 11. septembra 2001. godine)”, odgovorio je Barak Obama. „Odluku bi trebalo da donesu ne samo američki nego i organi svetski pravde” napomenuo je on. Ali, dodao je, to je još hipotetička stvar jer „najpre treba uhvatiti” Bin Ladena, za kojim Amerikanci bezuspešno tragaju već sedmu godinu.