Avgustovski stampedo

Samo jedan čovek se zgražava godišnjeg odmora i „čvarenja” na suncu. Okretanja kao na ražnju bez ikakve potrebe, umesto da je ostao kod kuće, zapravo na radnom mestu i tamo prolivao znoj za Srbiju. E taj čovek će sada da propituje svoje saradnike, prvake vladajuće partije, gde su bili, gde su boravili. A on je strog propitivač, setite se pres-konferencija i jadnog Drobnjaka, pa nema više ono: nosio tetki lek. A taj propitivač radi danonoćno, bez roptanja, pa je čak i jedan njegov saradnik dobacio: „Što da se ne odmaramo, on radi za sve nas.”

Taj čovek je našao vremena da se uključi u hajku na jednog glumca i reditelja, koji je pretukao jednog drugog reditelja, onako uličarski. Ovoga puta je imao pomoć u letećim odredima TV  analitičara, koji se, zajedno sa vrećama za spavanje, sele sa jedne na drugu nacionalističku televiziju. I prebiše čoveka. Doduše i krivog i dužnog.

Ne bih da se svrstavam ni za ni protiv vlasti, jer živim u nesvrstanoj zemlji, koja je , ovih dana, oživela taj pokret, pa su čak i Dačić i Vulin, pripadnici istočnog bloka vlade, morali da se trgnu i zauzmu neutralan stav. Dok ne prođe ova proslava.

U međuvremenu, helikopter leti iznad glava penzionera i punoletnih građana, bacajući neke letke u obliku novčanica, tako najavljujući izbore. Da su izbori svake godine, ko zna koliki bi nam bio standard.

Ova buka oko letovanja i mora je razbudila ono čudovište, zvano korona, pa bi sada i najtvrđem poborniku teorije zavere moralo da dođe iz zadnjice u glavu, kako bi se vakcinisao i dalje živeo i raspredao o zaverama.

Cetinjani svaki dan pokazuju koliki su Srbi. Ta tvrdokornost i siledžijstvo je, svojevremeno, oteralo i Svetog Petra Cetinjskog sa Cetinja. Ovi drugi Srbi se i dalje uzdaju u Boga, pa malo i u Beograd, koji povremeno emituje loše signale i kvari sliku bratstva i jedinstva.