„Beloruski sajber partizani" ruše Lukašenka

Za hakerske napade na lične podatke u bezbednosnom sistemu i sistematsko prikupljanje informacija, šef državne bezbednosne beloruske agencije KGB Ivan Tertel optužio je 30. jula strane specijalne službe. Ovih dana ispostavilo se da su za hakovanje državnog sistema odgovorni beloruski hakeri, a o njima su pisali „Blumberg” i „MIT tehnolodži rivju”. Da li je šef beloruskog KGB-a bio u pravu nije ni važno. Važno je da je jedan od dokumentarnih filmova koje BIPOL pravi na osnovu hakovanih podataka i emituje na svom kanalu na mreži „Telegram” citiran tokom debate u američkom Kongresu o Belorusiji, održanoj neposredno pre nego što su SAD uvele sankcije protiv Lukašenka i njegovih saveznika.

„Beloruski sajber partizani” su protivnici Lukašenkovog režima i tvrde da su izveli desetine napada na baze podataka, a poslednjih sedmica objavili su delove ogromne zbirke za koju kažu da uključuje neke od najvažnijih tajnih policijskih i vladinih baza podataka u zemlji. Na osnovu pregledanog materijala i razgovora s hakerima, „Blumberg” piše da podaci sadrže spiskove navodnih policijskih doušnika, lične podatke o najvišim državnim zvaničnicima i špijunima, video-snimke prikupljene iz policijskih dronova i pritvorskih centara i tajne snimke telefonskih poziva iz vladinog sistema prisluškivanja.

Među ukradenim dokumentima su, navodno, i lični podaci o Lukašenkovom najužem krugu i obaveštajnim službenicima. Osim toga, agencija tvrdi da su hakeri pribavili i statistike mortaliteta koje ukazuju na to da su u Belorusiji od kovida 19 umrle hiljade ljudi više nego što je vlada javno priznala.

Hakeri navodno raspolažu i dokazima o zločinima koje je izvršila policija, te snimke nezakonitih naredbi za nasilno suzbijanje mirnih protesta. „Partizani” kažu i da su uspešno hakovali skoro svaki deo Lukašenkove administracije i da su do sada objavljeni podaci samo delić onoga čime raspolažu.

Ali „Partizani” ne deluju sami: povezani su s grupom BIPOL, koju čine bivši vojni i policijski službenici. Neki od njih pružaju pomoć izvan zemlje, nakon što su prebegli posle izbora koje opozicija nije priznala kao legitimne. Navodno, neki su i sada u službi i iznutra rade protiv Lukašenka.

Za grupu BIPOL u medijima se čulo kad je Lukašenko krajem marta upozorio da iz inostranstva stižu pozivi na radikalizaciju demonstracija u Belorusiji. Tada je rekao da su se pojavile radikalnije struje i da je BIPOL jedna od njih, a da je čini 10–15 bivših vojnih lica. U Minsku su pokrenute i krivične istrage protiv Svetlane Tihanovske i odmetnutih bezbednjaka u udruženju BIPOL zbog pripremanja terorističkog napada. Ova organizacija je stacionirana u Poljskoj i u Minsku je optužena da je za Dan slobode pripremala teroristički napad u jednoj od zgrada organa unutrašnjih poslova.

Sagovornik ovih medija je Aleksandar Azarau, bivši policijski potpukovnik u Belorusiji, koji je bio na čelu jedinice za organizovani kriminal i korupciju. On je prošle godine napustio posao nakon što je bio svedok izbornih prevara i policijskog nasilja. Preselio se u Poljsku i pridružio se BIPOL-u (naziv grupe znači beloruska policija). Kaže da imaju stotine članova i kontakte unutar vladinih bezbednosnih agencija, uključujući tajnu policiju (KGB), Ministarstvo unutrašnjih poslova i graničnu kontrolu.

Sajber partizani kažu da ih čini oko 15 IT stručnjaka iz beloruskog tehnološkog sektora i da s BIPOL-om sarađuju od kraja prošle godine. Njima je bilo potrebno da saznaju kako da prodru u vladine baze da bi ukrali informacije, pa su im bezbednjaci iz Varšave pomogli jer su donedavno tamo radili. Azarau je rekao da su informacije koje su hakeri objavili autentične i da BIPOL planira da ih iskoristi kako bi korumpiranu policiju i vladine zvaničnike pozvao na odgovornost.

„Sajber partizani” kažu da su sami izvršili hakovanje, a da im je BIPOL pomogao da razumeju strukturu vladine baze podataka, da obrade podatke kojima pristupaju i identifikuju pojedince iz hakovanih telefonskih poziva. U zamenu za to, BIPOL ima pristup materijalu „Sajber partizana” kako bi im pomogao u sprovođenju istraga režima, koje zatim objavljuju na sopstvenom kanalu na „Telegramu”. Te istrage su bile uspešne, a jedna od njih je stigla i u kongres.