Diana to zna

Preuzevši mesto prvog ministra u novoj vladi, Mirko Cvetković je svoj bivši resor, ministarstvo finansija, ustupio docentu Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Diani Dragutinović. Prvoj ženi na tom tradicionalno muškom poslu. Na to mesto Dragutinovićeva dolazi kao nestranačka ličnost, a poslednje četiri godine bila je viceguvernerka Narodne banke Srbije. To bi trebalo da joj bude plus u odnosu na stranačke kolege, jer bi samo po toj činjenici morala biti „imuna” na partijske pritiske u vođenju veoma zahtevnog resora.

Njenim odlaskom iz NBS guverner Radovan Jelašić je, bez sumnje, izgubio veoma pouzdanog saradnika, čiji se rad, između ostalog, vezuje za koncept ciljane inflacije. I njoj i guverneru je od samog početka te ideje bilo jasno da će naići na veliki otpor, nerazumevanje, pa i opstrukciju. Odoleli su svim iskušenjima, koncept se održava, ali sa sve mršavijim rezultatom.

Monetarni odbor NBS potvrdio je na poslednjoj sednici referentnu kamatnu stopu od 15,75 odsto, uz najavu da će možda na nekom od sledećih sastanaka biti i povećana, ali inflacija ne pada. Naprotiv, raste. Očigledno je da taj mehanizam počinje polako da gubi na delotvornosti i da se uzroci rasta cena u Srbiji ne mogu suzbijati samo monetarnim merama. Potrebna je i odgovorna ekonomska politika i ono što do sada guverner Jelašić nije imao – pouzdani dubl antiinflacioni igrač u liku i delu ministra finansija.

Da li ga je sa Dianom Dragutinović dobio? Čijem će se ona carstvu privoleti? Onom, dojučerašnjeg šefa s kojim se pekla na vatri nesputane visoke javne potrošnje, koja je jedan od najvećih generatora ekonomske nestabilnosti, pa time i inflacionih trzavica, prvom čoveku kabineta Cvetkoviću i njegovoj viziji „socijalno odgovorne vlade” ili struci bez političkih primesa.

Može li se se od nje očekivati da samo snagom struke i prethodnog iskustva u NBS celoj vladi kaže da je neminovno kresanje pojedinih budžetskih izdataka, konsolidacija fiskalne politike, odlučnija razvojna politika, neizbežna sanacija penzionog fonda… a sve praćeno i borbom protiv inflacije. Kako izvesti taj „fil ruž”, a ne izazvati rogušenje onih koji su toliko toga obećali, ne samo u predizbornoj trci, već i u koalicionom pogađanju prilikom formiranja vlade, a para je sve manje?

U svim zemljama ovog sveta ministri finansija i guverneri centralnih banaka nisu u naročitoj ljubavi jer im interesi nisu istovetni. Najčešće su u rivalskom odnosu i trude se da, kada god mogu, jedan drugom malo štrpnu od ingerencija.

U našem slučaju, ne samo zbog dobrih ličnih odnosa guvernera i nove ministarke, ne treba očekivati ni mrvicu te surevnjivosti, ali nama, običnim građanima, dojučerašnjim biračima, treba nešto više – ekonomski odgovorna vlada, koja će znati da razluči prioritete u svojoj politici. A Diana to zna.