Dva dana uz iće, piće i tabliće

Izbištanski vinogradi – U Izbištanskim vinogradima, tamo gde se Deliblatska peščara završava, podno peščane dine, s koje se vide Vršačke planine i Kostolac – prošlog vikenda je igran osmi po redu turnir u – tabliću. Posvećen je dvojici velikana Kajici Stanojevu i Tozi Budimiru, obojica iz Izbišta. O njihovom ugledu i pudarskom paradajz-sosu i danas se priča.

– Za Kajicu se i posle fajronta otvarala kafana – kaže nam Andrej Stefanović Lajbah, koji za sebe tvrdi da je najveći živi vršački rusofil, a ovde već godinama, zajedno sa Radom Dimovićem Bečejcem, kuva za sve učesnike memorijalnog turnira, kao i za mnogobrojne kibicere.

Poznavaoci kažu da se ovde igra prva liga srpskog tablića. Ne samo zato što nema sličnog takmičenja u Srbiji, već možda i u svetu. Za dva dana, pravi majstori za stolovima s kariranim čaršafima odigraju oko 700 partija.

Ovde megdan dele ratari, zanatlije, vozači, pravnici, agronomi, ugostitelji... Najmlađi je Steva Murišan (45), a najstariji su rođeni 1928. godine, Branko Boškov Beka i njegov kum Zlatibor Čejić. Za Beku su se, svojevremeno, otimali i fudbalski klubovi „Partizan” i „Crvena zvezda”, a on je odlučio da ostane u Izbištu i – bude kafedžija. Među učesnicima je i jedan pravi majstor (Fide) Milorad Kapelan, šahovski pedagog. Konkurenti kažu da ga u tabliću „delju”, a on njih u šahu.

– Kod meteorologa smo se raspitali kakvo će vreme biti jer turnir se igra pod vedrim nebom, pa bi kiša upropastila doživljaj – kaže načelnik vršačke opštine Dragoljub Brankov, stalni domaćin turnira.

Od toliko kartaških igara, zašto baš turnir u tabliću, pitamo ga.

– Pa, to je najrasprostranjenija, najjednostavnija i tradicionalna igra, prava razbibriga, i ne igramo u novce – kaže domaćin.

Pravila su stroga. Pored ostalog, niko od dvadeset učesnika, čiji je sastav uvek isti u toku dvodnevnog trajanja – ne sme da ide svojoj kući. Nema odmora. Može samo tajmaut da se dobije.

I mobilni nije preporučljivo da bude uključen, da ne bi narušio koncentraciju igrača. Sve je obezbeđeno: i iće i piće. Prvog dana, kad se igraju kvalifikacije, na meniju su, pored rezanog i seckanog, i ćevapi, a drugog dana je na jelovniku gulaš. Kuvari su pravi majstori svog zanata: uskladili su svoje završne poteze s poslednjim „rezanjem“ špilova.

– U bazenu pivo i sokove ’ladimo – naglašava domaćin Dragoljub Brankov, koji u svom vinogradu obezbeđuje i uslove za pripreme, od završetka Memorijalnog turnira do Đurđevdana.

Šampionu ovog osmog turnira Bogici Beljinu pobednik prethodna dva memorijala Dragoljub Brankov predao je Veliki prelazni pehar, kao i Pismo velikog majstora, svojevrsnu diplomu za ostvarene rezultate. Drugo mesto je zauzeo Brankov, a treći je Steva Murišan.