Audio‒zagađenje

Da se kojim slučajem zvanično meri, Beograd bi minulog vikenda zauzeo čvrsto prvo mesto na svetskoj listi gradova izloženih najgorem audio-zagađenju. Bogu hvala, trajalo je samo dva dana, tačnije dve noći i dva jutra, ali ovogodišnji takozvani najveći regionalni festival popularne muzike pod imenom „Belgrejd mjuzik vik” nateraće mnoge stanovnike glavnog grada da idućeg leta precizno isplaniraju godišnje odmore, konkretno, da odrede unapred kada će biti van grada u vreme održavanja tog „muzičkog spektakla”.

Nedeljno jutro mnogi su dočekali sa olakšanjem da je „Belgrejd mjuzik vik” završen i spoznajom da je on bio sve drugo samo ne muzički spektakl. To je, pre svega, bio spektakl ozvučenja i osvetljenja. Ta nesrećna poljana na Ušću, koju su samo par nedelja ranije pogazili ljubitelji piva i dreke u toku „Bir festa”, ovaj put je dve noći i dva jutra bila poligon za isprobavanje „zvučnog terorizma” sa verovatno najmodernijih nosača buke koji se trenutno proizvode u svetu i upoznavanje posetilaca sa najekstremnijim scenskim i pirotehničkim efektima od kojih bi normalan čovek pomislio da mogu i da negativno utiču na čulo vida.

Muzika je tu bila u drugom planu. A izvođači u trećem. Ili uopšte nisu bili u planu. Uz takvu tehnološku „podršku” svako je mogao da peva.

Pretežni posetioci ovogodišnjeg „Belgrejd mjuzik vika” bili su tinejdžeri ‒ devojčice i dečaci među kojima je bilo veoma malo zalutalih starijih od 20 godina. Za sve njih to je bila ekstra dvodnevna zabava, ali za hiljade Beograđana ništa drugo nego teror bukom. Moćno ozvučenje nije dalo sna svim onim delovima grada koji se naslanjaju na već pomenuti „poligon” ‒ dobar deo Novog Beograda i Zemuna i kvartovi Starog grada koji „gledaju” na Ušće. U najbaksuznijim delovima tresli su se prozori.

Nisu ovde krivi ni organizatori, a ni izvođači, mada su mogli bar da se zapitaju da li je to što rade zaista nešto veliko i vredno. Ovde je najbitnije potražiti odgovor na jedno pitanje: ko je dozvolio da se na Ušću dve noći zaredom „divlja” do ranih jutarnjih sati? Pa, valjda gradske vlasti. Valjda se oni pitaju gde i kada može da se galami i pušta nesnosno glasna muzika. No, sigurno je da gradski oci, da stanuju u „Šest kaplara”, kod hotela „Jugoslavija” ili u Karađorđevoj ne bi tek tako lako dali zeleno svetlo za maltretiranje desetina hiljada svojih sugrađana.

Još neke stvari tu nisu jasne. Šta je sa prekomernom bukom? Šta je sa najavama nadležnih da će ovlašćena „lica” izlaziti na teren i u takozvanom realnom vremenu meriti decibele koji ugrožavaju normalan život sugrađana? Da, verovatno subotom i nedeljom u ranim jutarnjim satima ne rade.

Često je pitanje zašto se masovne zabave protežu do jutarnjih sati. Pa, čuveni minhenski „Oktober fest” isključuje točilice piva u 23 sata, a u ponoć je fajront. Što kod nas mora do šest ujutru?

I konačno ‒ virus korona. Kako su organizatori predstavili, ispoštovane su sve epidemiološke mere, na „Belgrejd mjuzik vik” mogli su da uđu samo oni bezbedni po sebe i druge. Nadamo se da jeste tako bilo, mada je teško poverovati da je u toj gunguli moglo sve da se iskontroliše.