Čija je himna Srbije

Početak ove školske godine pokazao je sve pukotine koje postoje u državi Srbiji, čak i kad je reč o upotrebi i izvođenju državne himne „Bože pravde”. Bošnjačko nacionalno veće se javno izjasnilo da pripadnici njihovog naroda tu himnu ne doživljavaju kao himnu države Srbije, već kao  himnu srpskog naroda. Razloge možda treba potražiti u t samom tekstu himne gde se na više mesta apostrofira samo „srpski rod”. To što se više puta pominje slogan „srpske zemlje” verovatno nije sporno, već pozivanje na „spasenje od Boga” i „srpski rod”. Jer, poznato je da nije isti „Bog” za sve nacije. Nekome je to Isus Hristos, a nekome prorok Muhamed. Ali, pošto „Bog” u himni nije označen nikakvim drugim imenom, već je to uopšteno pozivanje na bilo koga „boga”, onda takav prigovor nije opravdan od pripadnika bilo koje nacije.

Zastava, grb i himna su pitanje časti i dostojanstva svakoga građanina jedne države i njegovog prevashodno unutrašnjeg osećaja. To što se nekome ne sviđa sadržaj teksta himne ne može biti razlog za javno negiranje toga simbola države čiji ste građanin. Ako je neko rođen, ili doseljen i živi u Srbiji onda se podrazumeva da mora da poštuje osnovne državne simbole koje spoljašnjim manifestacijama ne bi smeo negirati na bilo koji način.  Naravno da niko silom ne može naterati sve građane da vole himnu Srbije, ali nije dopušteno javno negiranje državnih simbola bilo koje države, pa i Srbije.

Interesantno je da u Zakonu o upotrebi zastave, grba i himne države Srbije u odeljku o prekršajima zbog nepoštovanja navedenih simbola nije naveden i prekršaj za nepoštovanje himne, recimo ako neko ne ustane dok se himna ista izvodi. Pošlo se verovatno od toga da je onome koji načini takav nekažnjivi prekršaj dovoljan prezir ostalih prisutnih građana.

Javno omalovažavanje i neprihvatanje himne Srbije je nedopustivo, jer se time iskazuje nepoštovanje države u kojoj žive, pored srpskog naroda, i mnogi drugi građani različitih nacionalnih opredeljenja. Ako se takvo nepoštovanje počne iskazivati i usticanjem nacionalnih simbola drugih država na teritoriji Srbije (setimo se situacije kada su građani Srbije slavili poraz Srbije na sportskoj utakmici i pobedu druge države uz nošenje tuđih zastava i simbola u jednom našem gradu), to je onda još teži prekršaj koji država mora da spreči i adekvatno sankcioniše.

Smatram da oni koji ne poštuju simbole Srbije ne poštuju ni sami sebe jer su državljani te iste Srbije sa njenim pasošem. Ako im smetaju zvanična obeležja treba da traže otpust iz državljanstva Srbije i prijem kod onih čiji du im simboli draži i bliži njegovom identitetu. Ovako ti građani traže sve beneficije koje proističu iz državljanstva Srbije a kada treba iskazati poštovanje prema uspesima naše reprezentacije ili označiti polazak u školu onda im je nešto sporno u legalnim simbolima. Mi druge simbole za sada nemamo, pa ti koje ustav i zakoni propisuju treba da budu obavezni za sve građane Srbije, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost.

Simo S. Stokić,
dipl. pravnik