Konzumacija Borisa Miloševića

Koliko je prošle godine snažno odjeknula vest da će potpredsednik Vlade Hrvatske iz srpske zajednice, Boris Milošević, učestvovati na proslavi 25. godišnjice „Oluje”, koja se u toj državi slavi kao „Dan pobjede i domovinske zahvalnosti”,  toliko je ove godine,  s nešto blažim intenzitetom, odjeknula i vest da isti čovek neće učestvovati na proslavi 26. godišnjice te akcije.

I, na sramotu svih prognanih Krajišnika i većine Srba koji su ostali ili se vratili u RH, pojavio se „zlosrećni” Milošević na proslavi te za krajiške Srbe zločinačke akcije i jedne od najvećih srpskih tragedija uopšte, u kojoj je proterano preko 220.000 ljudi, a najmanje 1.887 ih je poginulo i nestalo, među kojima je 65 odsto civila i 29 odsto žena, dok je Krajina – S. Dalmacija, Lika, Kordun i Banija – opustošena, opljačkana pa porušena i zapaljena, a nisu bili pošteđeni ni crkveni, kulturni, istorijski srpski, kao ni antifašistički spomenici.

I sedeo je Srbin Milošević u prvom redu svečane lože, samo nekoliko mesta podalje od Ante Gotovine, koji je bio glavnokomandujući u akciji „Oluja” za sektor „Jug”, čiji vojnici su, među kojima je bio i Miloševićev otac, oko mesec dana po završetku akcije ubili i njegovu babu Darinku, i kojeg je Pretresno veće Haškog tribunala proglasilo krivim kao „učesnika u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio prisilno i trajno isterivanje Srba sa područja Krajine” i nepravosnažno ga osudilo na 24 godine zatvora.

Zauzvrat hrvatski zvaničnici su prisustvovali pomenima srpskih žrtava likvidiranim u postolujnom vremenu i  to 25. avgusta u Gruborima, među kojima su bili predsednik države Zoran Milanović i potpredsednik vlade i ministar branitelja Tomo Medved, a 28. septembra i u obližnjim Varivodama, gde se pojavio i premijer  Andrej Plenković. Predsednik je u Gruborima okupljenim zvanicama, pred drvenim krstom podignutim u pomen šestorici ubijenih meštana, prosečne starosti preko 67 godina i porušenim kućama zaraslim u korov, recitovao stihove Alekse Šantića „Ostajte ovdje”, dok je premijer u Varivodama, ispred skromnog spomenika devetorici ubijenih meštana, prosečne starosti takođe preko 67 godina, zborio: „To za Hrvate znači – smoći snage i priznati da su u domovinskom ratu, premda odbrambenom, nažalost počinjeni i zločini nad srpskim civilima koji se nisu smeli dogoditi, zločini koji nemaju opravdanja i zaslužuju svaku osudu i procesuiranje odgovornih”.

Tako je govorio hrvatski premijer prošle godine. A uoči ovogodišnje proslave  „Oluje”, na pitanje novinara da li će i ove godine doći svi članovi vlade, prvenstveno aludirajući na potpredsednika iz redova SDSS-a Borisa Miloševića, odgovorio je, onako šeretski i uz smešak: „Prošle godine je bilo važno. Pravi trenutak je bio lani, kad je on prvi put postao potpredsednik vlade i kad je bilo 25 godina i ta simbolika je konzumirana.”

I prođe ovogodišnja proslava „Oluje” u Kninu bez potpredsednika Miloševića, koji je svoj izostanak ovako objasnio: „Ove godine u Knin ne ide cela Vlada RH i nekako smo kroz razgovore utvrdili da se ove godine ne ide. To nije korak unazad. Od politike uključivosti i pomirenja neće se odustati. Moj neodlazak ne znači odustanak od toga i slanje neke druge poruke.”

Prođe i pomen srpskim žrtvama u Plavnu i njegovom zaseoku Gruborima, gde je ukupno u „Oluji” i postoluji ubijeno 32 Srba, prosečne starosti preko 71 godinu, na kojima se ne pojaviše ni predsednik države Milanović ni potpredsednik vlade Medved, a sva je prilika da se ni Plenković neće pojaviti  u Varivodama, što se može zaključiti iz njegove skorašnje izjave: „Ne možemo sada svaki put to ponavljati, važnost je te poruke poslana lani i ja tu ništa ne insistiram niti forsiram.”

I pored svih tih izjava,  mediji u regionu i šire tragaju za pravim razlozima odstupanja od prošlogodišnje prakse, koja je među svima, osim među Srbima, primljena  sa oduševljenjem. Tako nezavisni hrvatski politički analitičar Davor Gjenero nagađa: „Možda je to zbog toga što još nije zakonski rešeno pitanje uzvika ’za dom spremni’, a možda je nešto drugo”, dok  bivši predsednik RH Ivo Josipović tvrdi: „Pupovac i Milošević bili su pod pritiskom Beograda i očito su se HDZ i SDSS dogovorili da će ove godine napraviti pauzu.”

Predsednik SNV-a Milorad Pupovac govoreći na ovogodišnjoj  komemoraciji u Gruborima dotaknuo se i aktuelnih rasprava u vezi sa ustaškim pozdravom „Za dom spremni” sledećim rečima: „Ispod društvene površine vodi se bitka između toga šta je današnja demokratska Hrvatska i toga šta je proustaška Hrvatska i njeno integrisanje u današnju Hrvatsku, kao nasleđe. To je bitka koju treba da vodimo, a zato su nam potrebni mediji, škole, javni autoriteti, kao i vlada, sabor i predsednik republike, ne samo sudovi i krivično zakonodavstvo.” I iz Pupavčevih reči moglo bi se zaključiti da je među koalicionim partnerima došlo do zahlađenja odnosa i zbog tolerisanja upotrebe ustaškog pozdrava „Za dom spremni”, koji se više puta čuo i na ovogodišnjoj proslavi „Oluje” u Kninu.

Za zločine  počinjene u Gruborima i Varivodama, iako niko zločine ne osporava, svi procesuirani i pred domaćim i pred Haškim tribunalom su „usled nedostatka dokaza” pravosnažno oslobođeni. Do sada je u Gruborima obnovljena samo jedna kuća a u celom zaseoku  živi samo jedan čovek. Opštinski sud  u Zagrebu u martu ove godine odbio je tužbeni zahtev za naknadu štete Mileta Grubora, kojem su 25. avgusta 1995. specijalci ATJ Lučko ubili oca Jovu (65) i baku Mariju (90) jer „nije bio osobito blizak s ocem”?!

Moj najjači utisak ovogodišnjih odvojenih, u odnosu na prošlogodišnje zajedničke, proslava „Oluje”  i pomena srpskim žrtvama u Gruborima je već pomenuta  Plenkovićeva izjava „da je ta simbolika konzumirana prošle godine”. Ako se  pojam „konzumacija” uzme u njenom najtipičnijem značenju – (po)jesti i (po)piti – onda je mnogo jasnije kakav značaj zvanična hrvatska politika  pridaje prošlogodišnjem (ponižavajućem) odlasku Borisa Miloševića, a preko njega i srpskoj zajednici u Hrvatskoj, na proslavu (zločinačke) „Oluje”.

Dokumentaciono-informativni centar „Veritas“