Građevinarstvo najviše uticalo na rast BDP-a

Podaci o ukupnoj industrijskoj proizvodnji za jul, posebno o proizvodnji prerađivačke industrije, i dalje ne pokazuju ubrzavanje privredne aktivnosti koja bi bila zasnovana na rastu bruto domaćeg proizvoda u drugom kvartalu. Naime, tendencije su i dalje opadajuće. Desezonirani podatak za jul je za ukupnu industriju porastao zahvaljujući porastima u rudarstvu i elektroprivredi, ali ne i za prerađivačku industriju. Skromni su, sem u rudarstvu, i međugodišnji porasti proizvodnje u julu. Posmatrajući taj trend za celu godinu se dolazi do manjeg rasta od onog koji je ostvaren za sedam meseci, navodi Stojan Stamenković, koordinator publikacije „Mesečne analize i trendovi” (MAT) u septembarskom broju.

Međutim, visok rast spoljnotrgovinske razmene, i izvoza i uvoza, sugerišu zaključak da se opadajući trendovi proizvodnje ukupne i prerađivačke industrije neće održati i da se može očekivati da oni u narednim mesecima promene smer. Postizanju programiranog porasta BDP-a u ovoj godini, pored industrijske proizvodnje, posebno će doprineti porast proizvodnje građevinarstva, uslovljen porastom investicija.

Potrošačke cene, posle bržeg rasta tokom prethodnih meseci, u julu su se vratile na porast iz istog meseca prošle godine, a međugodišnja stopa inflacije je u julu ostala na istom nivou na kome je bila i u junu, nižem nego u maju i neznatno višem od srednje vrednosti ciljanog inflacionog raspona, navodi Stamenković.

Ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene u prvih sedam meseci 2021. godine je 27,479 milijardi evra, što je za 24,7 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Kumulativno, u svih sedam meseci izvoz je vredeo 11,927 milijardi evra i bio je veći nego u istom periodu prethodne godine za 28 odsto, a uvoz je vredeo 15,551 milijardu evra, ili za 22,3 odsto više. Pokrivenost uvoza izvozom bila je relativno visoka, ali je opadala – od 84 odsto u januaru do 73,3 odsto u maju i junu. U julu se ponovo povećala na 75,1 odsto. Trgovinski deficit za sedam meseci izneo je 3,625 milijardi evra, a mesečna vrednost trgovinskog deficita kretala se od januara, kada je iznosila 258 miliona evra, do 661 milion u junu, povećavajući se iz meseca u mesec. U julu je deficit bio nešto manji i iznosio je 616 miliona evra.

Kada se spoljnotrgovinska razmena prati po oblastima, može se konstatovati da je najveća vrednost izvoza – u periodu januar–maj i u ovoj godini koncentrisana na pet oblasti koje su bile vodeće i u prošloj godini. To su proizvodnja električne opreme, proizvodnja motornih vozila i prikolica, prehrambena industrija, proizvodnja proizvoda od gume i plastike i proizvodnja osnovnih metala.

Kada se spoljnotrgovinska razmena posmatra po zemljama, u prvih sedam meseci 2021. najveći izvoz, i to 12,5 odsto ukupnog izvoza, ili 26,5 odsto više nego u prvih sedam meseci 2020, bio je u Nemačku – 1,496 milijardi evra. Iz te zemlje je bio i najveći uvoz, i to 13,4 ukupnog uvoza, a deficit je bio 561 milion evra. Na drugom mestu je Italija sa 8,8 odsto ukupnog izvoza. Izvoz je povećan za 29,5, a uvoz za 24,6 odsto. Međutim, Italija nije zadržala raniju drugu poziciju u našem uvozu. Uvoz iz Kine je povećan za 21,9 odsto, a vrednost se približila iznosu od dve milijarde evra (1,9 milijardi evra, a učešće tog uvoza u ukupnom uvozu je 12,2 odsto). Na drugoj strani, izvoz u Kinu je i dalje simboličan i na desetom mestu po veličini, a deficit u trgovinskoj razmeni sa tom zemljom iznosi skoro milijardu i po evra.