Ko pokušava da stvori nove „nacije"

Proteklih dana ponovo je politički oživela ideja vojvođanskih separatista, po komunističkom obrascu, da se stvori vojvođanska „nacija”  na idućem popisu u Srbiji! Tu ideju već godinama zagovara Nenad Čanak kao prvi korak ka uspostavljanju Vojvodine kao federalne jedinice. Tu ideju su zagovarali i stari Brozovi kadrovi Živan Berisavaljević, Boško Krunić, Slobodan Budakov...

Nedavno se tome pridružila i ministarka za ljudska prava i društveni dijalog, Gordana Čomić koja se, gostujući u jutarnjem programu jedne beogradske televizije (28. avgust),  na kraju razgovora s novinarkom, vidno iznervirana, založila za takozvanu vojvođansku naciju, spomenuvši i  šumadijsku naciju, valjda „da se Vlasi ne dosete”,

Oni koji dugo prate politički život i imaju dovoljan broj godina sećaju se da je takvu priču Nenad Čanak pokušavao da „proda”  Šumadincima sa tadašnjim liderom kragujevačke  stranke Liga za Šumadiju pre i posle petooktobarskih događanja. Obećavao je u sklopu svoje „vizije” rasparčavanja Srbije (on je to nazvao decentralizacijom) da, uz Vojvodinu, i Šumadija treba da bude  federalna celina! Šumadinci su na tadašnjim izborima (2004.) pokazali šta misle o Čanku i pomenutoj Ligi za Šumadiju koja je u celoj Šumadiji dobila manje od 300 glasova, u Kragujevcu ni stotinak, a Čankova partija ni toliko!

Ovaj kratak „izlet” u prošlost bio je potreban da bi pokazao da neke ideje kod Čanka i kompanije i danas žive, a postale su  prihvatljive i za aktuelnu ministarku Gordanu Čomić. Zašto takve ideje ponovo  vaskrsavaju i ulaze u politički diskurs? Najpre, nikakav društveni dijalog se ne traži, kako to tvrdi gospođa Čomić. To što tako žele Čanak i Odžić ne znači da je potreban dijalog u društvu sem ako se ne želi, a biće da je tako, da se veštački otvori baš u vreme kada je Srbija pod snažnim pritiskom zbog Kosova i Metohije, Republike Srpske, saradnje sa državama koje nisu po volji Zapada... Naravno, i pred predstojeće izbore.

Smatram da je neophodna konkretna, jasna i precizna reakcija vlade na soliranje ministarke koja se krije iza nekih floskula i isprazne, ali veoma agresivne i na momente drske retorike. Ona je u pomenutoj emisiji izvređala novinarku rečima nedostojnim javne ličnosti samo zbog toga što je ova, u ime gledalaca,  od nje tražila precizne odgovore. Uostalom, podsetimo se političkog angažmana Čomićeve na funkciji potpredsednice Skupštine kada je oduzimala reč političkim neistomišljenicima (poslanicima), gotovo patološki u tome uživajući, njenog učešća u „aferi Bodrum” (krađa glasova u parlamentu). Zbog javnosti Vlada Srbije bi morala da se oglasi, posebno posle njene izjave o vojvođanskoj i šumadijskoj „naciji” .

Dragiša Petrović,
novinar i publicista,
Kragujevac