Koliko je stvarno koštao 11. septembar

Američka vlada je prošlog meseca povukla vojsku iz Avganistana i proglasila kraj ere ratova protiv terora, pa se u javnosti podvlači crta i traži „račun” u ljudstvu i novcu.

Sudeći na osnovu istraživanja koja se pojavljuju pred obeležavanje 11. septembra, odgovor na pitanje koliko je sve to koštalo je – mnogo više nego što se na prvi pogled čini. I kad je reč samo o žrtvama koje su podneli američki vojnici, jasno je da su one daleko veće nego što bi se moglo zaključiti na osnovu broja poginulih na bojnom polju.

Prema istraživanju Univerziteta Braun, u svim ratovima koje je Vašington poveo posle terorističkih napada 2001. život je izgubilo više od 7.000 pripadnika Pentagona. Lista nastradalih se tu ne završava jer je još zvanično 30.000 aktivnih vojnika i veterana iz ovih ratova izvršilo samoubistvo, pri čemu se u studiji navodi da je stvaran broj i veći.

To znači da je Amerika povela rat protiv terora kako joj se više nikad ne bi dogodilo da, kao 11. septembra, izgubi 3.000 ljudi, a onda je izgubila dvostruko više ljudi u bitkama i najmanje deset puta više ljudi u tragediji koja je neposredno povezana s traumom ratovanja.

U ovu statistiku nisu ušli takozvani psi rata, a samo u Avganistanu poginulo je više od 3.800 plaćenika. Američkim žrtvama treba pridodati i hiljade žena i muškaraca koji su se, skinuvši uniformu, suočili s posttraumatskim sindromom. Zbog psihičkih tegoba, bivši vojnici teško se vraćaju normalnom životu, dok su mnogi drugi veterani na frontu „zaradili” fizičke bolesti.

Oko tri i po miliona američkih vojnika u ratovima u Iraku, Avganistanu, Siriji i drugde bilo je izloženo otrovima. Predsednik Džozef Bajden veruje da se njegov sin Bo, koji je preminuo 2015. od raka na mozgu, razboleo zbog toga što je kao oficir u Iraku udisao toksične supstance.

Stručnjaci uglavnom smatraju da je samo rat u Avganistanu koštao dva biliona dolara, a da su svi američki ratovi posle 11. septembra koštali oko sedam ili čak osam biliona dolara. U tu sumu ulazi i novac koji će vlada godinama ili decenijama izdvajati da bi pokrila zdravstvene troškove i invalidninu za oko četiri miliona veterana ovih ratova, piše AP.

Iako je Bajden proglasio kraj ratova protiv terora, era koja je počela posle 11. septembra ne završava se za veterane s zdravstvenim tegobama i ekonomskim problemima. „Njujork tajms” je intervjuisao niz bivših pripadnika Pentagona koji se žale i na odnos društva prema njima. Kako kažu, mnogi protivnici ratova optužuju obične vojnike da su krivi za dešavanja u Iraku, Avganistanu, Siriji, Libiji, Somaliji i drugde, dok zagovornici militarizma gaje romantizovanu predstavu o tome šta se dešavalo na frontu.

„Kad progresivnim Amerikancima kažete da ste bili u ratu, gledaju vas kao da ste član bande i traže da im objasnite zašto ste se pridružili vojsci. Konzervativci vas često hvale i stavljaju na bizaran pijedestal”, kaže Adam Vajnstin, nekadašnji marinac i današnji istraživač na Kvinsiju, nevladinom institutu koji promoviše kraj „večitih ratova”.

Politikolog Džošua Goldstin je u knjizi „Stvarna cena ratova” upozorio da američki civili nisu svesni koliko su i sami uključeni u ratove koji se vode hiljadama kilometara daleko. Prema računici ovog autora, prosečno američko domaćinstvo svakog meseca izdvaja 500 dolara da bi se finansirala armija poslata na Bliski istok. Generacije Amerikanaca otplaćivaće dug koji je država pozajmila da bi vodila ove ratove, pri čemu čak nije ni ostvarila brojne ciljeve koje je tamo zacrtala, pa su se, na primer, talibani vratili na vlast u Kabulu.

Iako je elita u obe vodeće stranke podržavala invazije i okupacije, i među demokratskim i među republikanskim kongresmenima i senatorima oduvek je bilo glasova koji su tražili da zemlja prestane da rasipa novac po svetu i da sve te bilione uloži u obrazovanje, nauku, zdravstvo i socijalnu pomoć.

Da bi se novac preusmeravao ka Pentagonu, štedelo se u mnogim drugim oblastima, što su protivnici militantne politike nazivali skrivenim troškovima ratovanja i skrivenim žrtvama koje su podnosili obični američki građani.

I Bajden smatra da je Vašington poslednjih 20 godina zapostavio brojne stvari, upozorivši da Amerika troši na infrastrukturu manje od svojih rivala i da, između ostalog i zbog toga, „Kinu i Rusiju ništa ne bi više obradovalo nego kad bi SAD ostale zaglibljene u Avganistanu još deset godina”.