Na parče hleba bacali smo se po desetorica

11. 09. 2021. 21:15

проф. др Асен Станчевић (1915–1995)

U serijalu „Zarobljenici Aprilskog rata” više puta smo objavljivali tekstove o zatočenicima koji su, između ostalog, bili saradnici našeg lista. Zahvaljujući našem čitaocu Nemanji Jevtiću, pred nama je još jedna takva priča o dr Asenu Stančeviću (1915–1995), univerzitetskom profesoru, tvorcu više sorti voća i dopisniku „Politike”. Jevtić, inače Stančevićev unuk, podelio je s nama izvode iz dnevnika koji je njegov deda vodio od 7. marta do 31. decembra 1941. opisujući dešavanja u Aprilskom ratu, zarobljavanje i transport do nemačkih logora.

„Profesor dr Asen Stančević rođen je u Lukavici pored Caribroda (današnji Dimitrovgrad). Pre okupacije, živeo je sa porodicom u Negotinu i radio je kao predavač u poljoprivrednoj školi u obližnjem Bukovu. Nakon poziva na vojnu vežbu u činu rezervnog vazduhoplovnog potporučnika, 7. marta, Asen odlazi u Niš. Napad Nemačke na Jugoslaviju dočekuje u Kosovskoj Mitrovici. Posle kapitulacije, zarobljen je na putu prema Sarajevu, u kasarni kralja Petra Prvog”, objašnjava Jevtić.

Prilikom transporta za Nemačku, Asen je u Slavonskom Brodu sa ratnim drugovima video lokalne ustaše, koje su im oduzele lične stvari i novac. Kada je to spazio jedan nemački oficir, izgrdio je jednog ustašu i naterao ga da vrati „plen”.

„Stančević je najpre bio zatočen u logoru u mestu Milberg, gde je sa saborcima smešten u velike oficirske barake sa 180 kreveta na spratove. Hrana je bila oskudna. Asen pedantno beleži da su dobijali za ručak krompir sa neukusnim čajem, a posle podne po kašiku masti i parče hleba (220 grama); drugom prilikom repu „ugarnjaču”, kao i čorbu od krompira i kupusa, a za večeru 15 grama margarina i 30 grama kobasice sa 200 grama hleba. Nedugo potom, 15. maja, zbog pojave vaški, internirci odlaze na kupanje i devaširanje. Francuski zarobljenici, da ne vide stražari, bacaju im preko žice hleb, cigarete, keks, krompir”, kaže Jevtić.

Profesor Stančević u dnevniku sa žaljenjem piše: „Mi gladni i iznureni, izgubivši svako oficirsko dostojanstvo, na parče hleba bacali smo se po desetorica, gledajući ko će ga dobiti, na šta su nam se Francuzi smejali”.

Korica dnevnika vođenog od 7. marta do 31. decembra 1941. (Fotografije lična arhiva)

Nekoliko dana kasnije, premešten je u logor u Nirnbergu, gde su boravili belgijski i francuski oficiri.

Hrana je bila nešto bolja. Stančević je tamo učio nemački jezik, a zabeležio je i da je u junu 1941. u logoru počeo da radi „narodni univerzitet” na inicijativu potpukovnika Nedeljka Divca, profesora Više pedagoške škole u Beogradu. Oformljena je i pozorišna grupa, održan je i koncert pevačkog hora, a zatočenicima

su omogućena i bogosluženja.

Među zanimljivim događajima iz dnevnika izdvaja se i 6. septembar, rođendan kralja Petra Drugog. Iako logorske vlasti nisu dozvolile proslavu, rođendan monarha je obeležen diskretno, tako što su oficiri obukli nova vojna odela, dok se šef kuhinje potrudio da pripremi bolje obroke. Konačno, 17. oktobra, na večernjem zboru, nemački komandant saopštava vest iz vrhovne komande u Berlinu da se svi oficiri čije je zavičajno mesto okupirano od strane Nemačke, Mađarske, Bugarske, Italije ili Hrvatske, upišu u spiskove radi puštanja svojim kućama.

Polovinom novembra 1941. Stančević stiže u Caribrod, koji je okupirala Bugarska, pa se vraća u Negotin, gde kao profesor Poljoprivredne škole u Bukovu dočekuje oslobođenje 1945. godine. Asen Stančević je, inače, diplomirao na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu i doktorirao u Zagrebu. Bio je posle rata profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Čačku i radio je u Institutu za voćarstvo. Objavio je 25 knjiga, 120 naučnih radova, 70 stručnih radova i 898 članaka. Tvorac je sorte višnje „šumadinka”, trešnje „Asenova rana” kao i najranije sorte kruške na svetu „junsko zlato”.

Sa „Politikom” je sarađivao od 1937. čiji je dopisnik bio šezdesetih godina 20. veka. Skoro do pred kraj života objavljivao je u našem listu članke iz praktičnog voćarstva. Bio je oženjen Persidom Kosić iz Negotina, sa kojom je imao dve ćerke Ljiljanu i Slobodanku, a takođe je bio i ponosni deda troje unučadi.