Neki prevodi spadaju u oblast književne prevare

Onaj ko živi samo od književnog prevođenja mora biti umetnik u gladovanju. Pošto su naši honorari simbolični, jasno je da se tim poslom bavimo zato što ga volimo. Znaju to i oni koji nas angažuju i plaćaju. Kako god, za nekoliko objavljenih knjiga nikad nisam dobila honorare, kaže Arijana Božović, čije prevode sa engleskog stručnjaci visoko ocenjuju (prevodila dela autora kao što su Dž. M. Kuci, Ijan Makjuan, Kazuo Išiguro, Nabokov, En Karson...).

Dobitnica nagrada „Miloš N. Đurić” (2003) i „Mihailo Đorđević” (2007) dodaje da je sasvim očekivano da jednu uveliko marginalizovanu profesiju niko ne vidi i ne ceni:

– Književno prevođenje zahteva izvesno znanje, veštinu i imaginaciju, a kažu da za takve profesije nema preciznih merila. No merila i te kako postoje, samo što naš kulturni milje ili ne ume ili ne želi da ih primeni. Prikazi knjiga prećutkuju kvalitet prevoda, ili ga tek uzgred pomenu: izvrstan, odličan, sjajan. Bez obrazloženja, bez uvida u original. Rekla bih da se ovde književni prevod doživljava kao nužno zlo. Neprijatno mi je to saznanje, ali uopšte me ne sprečava da prevodim najbolje što znam i umem. Ali ima i pozitivnih primera. Nedavno mi je jedna urednica pronašla ispuštenu rečenicu u prevodu, kratku i neupadljivu. Dugo se bavim prevođenjem, ali takvu izdavačku pažnju i posvećenost do sada nisam doživela.

Kad je reč o lošim prevodima i angažovanju neprofesionalnih prevodilaca, Arijana Božović napominje da idealan prevod ne postoji, a sve i da postoji, bio bi nepodnošljivo dosadan, kao i sve utopije. Ali i tvrdi:

– U poslednje vreme često se čuju mišljenja da je, ako vam je neka knjiga teško prohodna, za to kriv prevodilac. Koliko god takav stav bio pogrešan, jer pojedini autori naprosto zahtevaju iskusnije i obrazovanije čitaoce, istina je da neprofesionalnih prevoda ima sve više. Dovoljno je samo dve-tri stranice takvih prevoda uporediti sa originalima, pa naleteti na neverovatne promašaje, kako u tonu tako i osnovnim značenjima. To već spada u oblast književne prevare.

Naša sagovornica smatra da cenu rada obaraju i sami prevodioci svaki put kad pristanu na kraći rok i niži honorar.

– Razumljiva je i opravdana želja izdavača da smanji troškove. Utisak je, međutim, da se najveća ušteda ostvaruje baš na prevodima. Moje najgore iskustvo bilo je sa izdavačem koji mi je rekao da me lako može zameniti nekim ko će prevod uraditi mnogo jeftinije, brže i jednako dobro. I zaista me je zamenio.

U takvoj situaciji, šta sami prevodioci mogu da učine za svoj položaj?

– Pored onoga što u okviru svojih mogućnosti čini naše udruženje, možemo od izdavača tražiti bolje uslove ugovora i pristojnije honorare, opet simbolične, ali bože moj. Ponekad, retko, izdavač mi sam ponudi cenu višu od prosečne. Možda i samo zbog važnosti pisca, nisam sigurna.

Kad je reč o položaju prevodilaca u drugim zemljama, Arijana Božović kaže da, koliko zna, ni u regionu položaj književnih prevodilaca nije mnogo bolji, osim u možda Hrvatskoj, gde je bar u pogledu poštovanja prevodilačkih autorskih prava postignut značajan napredak. U Italiji takođe, dodaje, njihove kolege imaju problema s naplatom svog rada, ali ipak su i oni pravno zaštićeniji.

– S druge strane, od jednog britanskog književnog urednika saznala sam da su tamošnji izdavači spremni da prevodiocima značajnih pisaca i dela ponude znatno bolje uslove od uobičajenih. U Britaniji se, doduše, srazmerno manje prevodi nego kod nas, objavljuju se kvalitetniji strani pisci, urednici ozbiljnije rade na tekstu, pa je samim tim i odabir prevodilaca rigorozniji. Svakako mali broj njih, možda dvadesetak imena, može da živi od književnog prevođenja – zaključuje Arijana Božović.

Književno prevođenje: profesija, hobi ili slamka spasa

U seriji razgovora s našim eminentnim književnim prevodiocima, kao i kroz njihove autorske tekstove, pokušaćemo da osvetlimo značaj njihove profesije koja je danas potcenjena, i to ne samo lošim materijalnim statusom. Zašto se vrsni prevodioci često zamenjuju neprofesionalcima, zašto se stari prevodi kradu i potpisuju imaginarnim imenima, ko obara cenu rada, ko je krivac za loše prevode, šta sami književni prevodioci mogu da učine i brojna druga pitanja biće razmatrana u ovom serijalu.