Ranjeno omoljičko čudo od bukve

Omoljica – Taman je počela da dobija svoju karakterističnu boju, kada je meštane Omoljice dočekala gotovo prepolovljene krošnje. Kratkotrajno nevreme prouzrokovalo je pucanje remenih, potpuno olistalih grana crvenolisne bukve u seoskom parku, iako po rečima upućenih ništa nije ukazivalo da je trulež stigla do krošnje.

– Proletos je obavljeno snimanje unutrašnjosti stabla i utvrđeno da postoje delovi koji su truli. Ipak, nismo verovali da će se ovako nešto dogoditi. Pucanju je doprineo i period vegetacije, a olistale grane dodatno su opterećene vodom nakon nevremena. JKP „Zelenilo” ih je odmah uklonilo i obavestilo pokrajinski Zavod za zaštitu prirode, sa zahtevom za uslove i mere sanacije – kaže za „Politiku” inženjer pejzažne arhitekture Ženja Marinković.

Žilavu lepoticu od preko 120 leta, stablo crvenolisne bukve u Omoljici, država od 2014. godine štiti kao spomenik prirode jer predstavlja jedno od očuvanijih primeraka ove vrste u Vojvodini. Deo opisa koji je naveden na info-tabli – da ova bukva ima simetričnu krošnju, široko zaobljenu – više ne važi. Pa ipak, dominira prostorom od 4.500 kvadratnih metara, lepa, ranjene krošnje, koja se podiže s moćnog stabla i okrnjenog hlada, koji se do pre neki dan pružao 25 metara unaokolo.

Stručnjaci Zavoda za zaštitu prirode ocenjuju i da je vitalna, iako ovdašnja klima baš nikako ne bi trebalo da joj prija. Reč je o planinskoj vrsti, koja voli hladna, senovita mesta. Zato ističu da je pravi fenomen kako je duže od veka ne samo opstala već i dalje raste i razvija se. Lokalni ekolozi skreću pažnju da je crvenolisna bukva kod nas veoma retka vrsta.

Dok nije postavljena informativna tabla, o ovom čudu kazivali su i meštani koji duže pamte. Njeno stanište, park na današnjem Trgu Svetog Save, podignut je još 1894. godine, a „kamen temeljac” bila je upravo sadnja crvenolisne bukve i još dva bresta. Oko njih se steklo još desetak nešto pitomijih vrsta, poput lipe, dugoigličastih jela, istočnih tuja, američkih platana, breza, javora, džanarika, pa je podignut park ispred nekadašnjeg nemačkog parohijskog doma i opštine srpske crkve. Nedaleko je postojao, svedoče meštani, od cigle zidani amfiteatar, u kojem je svake nedelje svirala pleh-muzika. Đurica Jovanov, nekadašnji direktor ovdašnjeg Doma kulture, dodaje da omoljička oaza ima oblik srca i da je plod pošumljavanja ravničarskih krajeva, po nalogu austrougarskih vlasti.

Ipak, nema pouzdanog odgovora zašto su se preci današnjih Omoljičana odlučili za ovu retku vrstu. Možda se to desilo, nagađa se, usled neznanja ili kakvog eksperimenta koji je eto uspeo. Flora parka se tokom više od veka zanavljala i menjala, a neobična bukva ostala je prirodna atrakcija koja oplemenjuje pejzaž crveno-purpurnim koloritom. Uz postavljenu rasvetu koja ističe njenu nesvakidašnju lepotu, stručnjaci su joj, koliko pre neku godinu, predviđali da će poživeti još dugo.