Mislila da je uštedela, a prošla skupo

Za našu čitateljku J. R. to što je prihvatila ponudu banke da uzme još jednu karticu, i to onu koja imitira plaćanje na rate kao u slučaju plaćanja čekovima na odloženo, pokazalo se kao vrlo skupa i nepovoljna odluka.

– Kada su mi je nudili, rekli su da nema kamate i da je jedini trošak mesečno održavanje računa od 200 dinara. Mislila sam da je to dobro rešenje da ne tražim čekove. Međutim, naplaćah se kamata i kamata, što vidim u mesečnom izvodu – kaže ona.

U njenom izvodu reč kamata pomenuta je dvadesetak puta, a vidi se da je dug izmirivala jednom mesečno po prispeću plate, odnosno da je đuture uplaćivala 25.000 dinara. Da li ova kartica koju banke masovno nude u poslednje vreme zbilja nema kamatu ili ne?

Objašnjenje je sledeće. Kartica koja imitira plaćanje na rate kao kod odloženog plaćanja čekovima nema kamatu samo kada se rata plaća u dan kao ček, a za svako kasnije izmirenje duga banka naplaćuje kamatu, to jest povećava se trošak njenog korišćenja.

Na primer, ako neko kupi televizor od 30.000 dinara na 12 mesečnih rata, mesečni anuitet mu je 2.500 dinara koje mora da izmiri baš na dan dospeća rate kao i u slučaju čeka. Znači treba da uplati pare na karticu bilo fizički, odlaskom u ekspozituru, ili uplatom na pametnom bankomatu, internet ili mobilnim bankarstvom. Opcija je i da banci da trajni nalog za uplatu duga.

Ukoliko neko, kao naša čitateljka, samo jednom mesečno izmiruje obaveze po toj kartici, tarifira se kamata od momenta nastanka duga i tada ova kartica više liči na klasičnu kreditnu, revolving karticu na koju banke u proseku naplaćuju kamatu od oko dva odsto mesečno, što je oko 30 odsto godišnje. Razlika je što se kamata ne plaća na ceo dug kao kod klasične revolving kartice, već samo na dospelu ratu.

Po tome što se dug plaća na rate ova kartica slična je gotovinskom kreditu, ali korisnik, za razliku od kredita, ne može da traži prevremenu otplatu. Kada neko ne zna sve njene specifičnosti i, na primer, koristi je za deset ili dvadeset transakcija mesečno, a izmiruje je samo jedanput, ona postaje „nezgodna”, to jest skupa, pa neko ko misli da je njenim korišćenjem napravio dobar posao plati banci više kamata nego korišćenjem drugih bankarskih proizvoda. Zbog toga je savet bankara da se ona ne koristi prečesto i da se o dugu vodi evidencija.

– Ona je idealna samo za one koji opsesivno vode računa o finansijama ili samo za jednu taransakciju poput kupovine nečeg većeg kao televizora, bele tehnike, za šta se uostalom koriste i čekovi – kaže jedan bankar.

U slučaju ove kartice nije zanemarljiv ni dodatni trošak od 200 ili 250 dinara mesečno za njeno održavanje, što je u konačnom godišnjem zbiru i do 3.000 dinara, a to je nesumnjivo skrivena kamata. U slučaju plaćanja na rate kamata uvek postoji, bilo skrivena ili ne. Iako se u trgovini čini da nje nema i da se cena deli na broj rata, ona je pak skrivena u osnovnoj ceni proizvoda koju je zaračunao trgovac, a koju potrošač ne vidi.

I na kraju se dolazi do odgovora na poznato pitanje od čega banke žive. Od kamata i naknada. U otplati je trenutno nekoliko stotina hiljada kredita, tako je ne samo ove godine već i prethodnih godina, a građani koriste milione kartica. U bankama ima 8,2 miliona tekućih računa, a otvorilo ih je 5,5 miliona fizičkih lica, što znači da neki imaju i po nekoliko tekućih računa, i po tom osnovu da su uzeli nekoliko debitnih kartica. Dodatno, oko milion građana ima 1,2 miliona kreditnih kartica. Sve one nose troškove poput mesečnog održavanja, osiguranja u slučaju nezaposlenosti, kamata, paketa proizvoda…

Računica pokazuje da neko ko ima samo jednu dužničku, debitnu karticu, koja je pride i osigurana, banci godišnje plati nekoliko hiljada dinara. Oni koji su uzeli pakete s internet i mobilnim bankarstvom još i više. Oni koji imaju nekoliko kartica neka pomnože taj trošak nekoliko puta. Ti troškovi su možda mesečno mali, ali u godišnjem zbiru nisu. Inače, Narodna banka je obavezala da svake godine klijentu moraju da pošalju izveštaj o svim troškovima koje im je banka naplatila za godinu dana, pa eto jednostavnijeg načina da se sazna koliko je ko banci dao para.

Kovid računi napunili banke

Prema podacima Udruženja banaka, za godinu dana broj tekućih računa u bankama povećan je za oko 300.000 ili za oko 5,5 odsto. Objašnjenje je jednostavno. Radi se o takozvanim kovid računima, to jest onima koje su građani morali da otvore da bi im država uplatila pomoć. Ima tu onih koji su radili na crno, mladih koji nisu imali račune. Nekima su banke nastavile da naplaćuju korišćenje tekućih računa, nekima ne. Na primer, banke mladima do 26 godina ne naplaćuju taj trošak kao investiciju u buduće klijente.