„Hemijski rat" za kulturno blago

Bogatu kulturnu baštinu Srbije ne ugrožavaju samo nemar i nebriga – opasnost su i mikroorganizmi, koji prouzrokuju strukturalna i estetska oštećenja na spomenicima, freskama, umetničkim slikama. U borbu sa ovim nevidljivim razaračima upustila se šestočlana grupa istraživača s Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Okupljeni oko projekta PROTEKTA, koji u okviru programa PROMIS finansira Fond za nauku, oni tragaju za prirodnim, ekološki prihvatljivim načinima za eliminaciju mikroskopskih gljiva, koje predstavljaju „kulturnog neprijatelja broj jedan”.

– Do sada su u zaštiti primenjivana brojna sintetička jedinjenja, koja su nesporno efikasna, ali su neka od njih toksična, druga previše abrazivna. Naše istraživanje usmereno je ka zelenim alternativama – kaže dr Nikola Unković, naučni saradnik na Biološkom fakultetu i rukovodilac projekta.

Osim biljnih ekstrakata i etarskih ulja, kako objašnjava, alternativno rešenje su i takozvane dobre bakterije – one koje ne izazivaju nikakva oboljenja, a čiji produkti metabolizma suzbijaju rast gljiva.

– U prirodi se između bakterija i gljiva vodi „hemijski rat” i tu činjenicu hoćemo da iskoristimo. U laboratoriji izolujemo bakterije koje produkuju jedinjenja sposobna da suzbiju rast štetnih gljiva na kulturnom dobru koje želimo da zaštitimo. Koristimo modele, imitacije tih kulturnih dobara, na koje najpre naselimo gljive, a onda ih napadamo produktima baterija sve dok ne pogodimo dobitnu kombinaciju – objašnjava naš sagovornik.

Na pitanje zašto mikroskopske alge tako često i masovno kolonizuju kulturna dobra, odgovor je – zato što je takvom „švedskom stolu” teško odoleti. Na primer, na spomenicima ima obilja hranljivih organskih materija, od ptičjeg izmeta do ugljovodonika koji su plod atmosferskog zagađenja. A šta tek reći za bogat jelovnik umetničkih slika – od drvenog rama, preko lanenog platna, premaza organskog porekla do pigmenata koji sadrže jaja, mlečne belančevine...

– Ono što je za gljive normalan životni ciklus, mi vidimo kao destrukciju u vidu porasta plesni i lišaja, kao pucanje, ljuspanje, klobučenje i promenu originalnog kolorita. Kod krečnjačkih spomenika stvaraju se rupice u strukturi kamena, tu se zadržava voda, što je podloga za još širi spektar nepoželjnih organizama – kaže dr Unković.

Kako napominje, „terapija” zavisi od vrste neželjenih kolonizatora, ogradivši se da čudesna isceljenja ipak nisu moguća – saniranje nastale štete je posao koji moraju da obave restauratori.

U okviru dvogodišnjeg projekta PROTEKTA, tim istraživača s Biološkog fakulteta fokusirao se na četiri objekta kulturne baštine. U tom izboru našle su se zidna slika „Isus mladenac” u Pećinskoj crkvi Svetih Petra i Pavla u selu Rsovci kod Pirota, kao i freske u staroj Crkvi Svetog Vaznesenja Gospodnjeg u selu Veliki Krčimir kod Gadžinog Hana.

– Zidne slike u hrišćanskim hramovima naše su veliko kulturno blago, procenjuje se da je na teritoriji Srbije više od 100 kvadratnih kilometara takve baštine – ističe dr Unković.

Da je naša zemlja i biološka riznica, potvrdilo se tokom terenskog istraživanja u pećinskoj crkvi u selu Rsovci. Detektovana je forma lišaja (simbioza algi i gljiva) koja nigde do sada nije zabeležena u Evropi. Ovom otkriću biće posvećen poseban naučni rad.

Osim pomenutih crkava, pod lupom tima PROTEKTA je i kameni sarkofag iz Viminacijuma, a naročito je zanimljiv odabir četvrtog kulturnog dobra. Reč je o legendarnom plastičnom kiosku K-67, poznatijem kao crveni kiosk, dragulju jugoslovenskog dizajna. Osim što je preplavio gradove SFRJ, izvožen je u Sovjetski Savez, SAD, Japan, Novi Zeland, Irak, Keniju... Uvršten je i u stalnu postavku Muzeja savremene umetnosti u Njujorku (MoMa).

– Kiosk na kom smo radili deo je kolekcije industrijskog dizajna Muzeja nauke i tehnike. U procesu je konzervacije, pa smo iskoristili priliku da pokupimo uzorke gljiva pre nego što ga restauratori očiste. Namera nam je da istražimo da li u kolekciji gljiva koje su naselile kiosk ima i onih koje razgrađuju plastiku. Ta saznanja bi mogla da budu od koristi u traganju za „prirodnim saveznicima” u eliminaciji plastičnog otpada iz životne sredine – kaže dr Unković.

Kada je reč o primeni rezultata istraživačkog projekta PROTEKTA, naš sagovornik ističe da je put već utaban višegodišnjom uspešnom saradnjom s institucijama kulture, galerijama, muzejima, zavodima za zaštitu spomenika.

– Efikasnim ekološkim preparatima moguće je sprečiti ponovnu kolonizaciju gljiva nakon čišćenja i restauracije kulturnog dobra. Kod novih spomenika, može se i preventivno delovati. Zatim treba pomno pratiti koliko će zaštitni efekat trajati, kako bi se blagovremeno ponovo dejstvovalo. Gljive su ekstremno prilagodljive, mogu da opstanu i u svemiru, ima ih čak i u reaktoru u Černobilju, tako da moramo da budemo nekoliko koraka ispred u traženju načina da ih suzbijemo – zaključuje dr Nikola Unković.