Eritritol – još jedna prirodna zamena za šećer

Eritritol je šećerni alkohol (poliol) koji je prirodna alternativa šećeru uz zanemarljivu kalorijsku vrednost. Eritritol je otkrio škotski hemičar Džon Stenhaus davne 1848. godine. Ima hemijsku formulu C4H10O4. Tek devedesetih godina 20. veka u Japanu počinje njegova komercijalna upotreba. Ovaj šećerni alkohol je prirodno prisutan u voću. Industrijski se proizvodi prirodnim putem, fermentacijom glukoze uz prisustvo kvasca moniliela polinis.

Eritritol ima ukus najsličniji dektrozi, a ima nešto manju slatkoću od običnog rafinisanog šećera (oko 70 odsto). Bele je boje, zrnastog oblika poput običnog šećera.

Od 1990. godine eritritol je imao istoriju sigurne upotrebe kao zaslađivač u hrani i pićima i odobren je za upotrebu od strane državnih regulatornih agencija u više od 60 zemalja. Ima oznaku E-968.

Koristi se kao zaslađivač za kafu, čajeve, sokove, bezalkoholna pića, aromatizovane vode, slatkiše i žvakaće gume.

U telu se većina eritritola apsorbuje u krvotok u tankom crevu, a maksimalne količine se javljaju za manje od dva sata. Veći deo unetog eritritola (do 90 odsto) izlučuje se nepromenjen urinom u roku od 24 sata. Svega 10 odsto unetog eritritola odlazi u debelo crevo, a odatle se izmetom izbacuje.

Ispitan je u mnogim zemljama. Kao test bezbednosti, naučnici su procenili doze eritritola kod kojih su se javile blage gastrointestinalne tegobe, poput mučnine, nadimanja ili bolova u stomaku.

Sa sadržajem od 1,6 odsto u pićima, ne izaziva laksativni efekat. Gornja granica tolerancije bila je 0,78, odnosno 0,71 gram po kilogramu telesne težine kod odraslih i dece.

Za bezbednu upotrebu kod dece, naučni panel Evropske agencije za bezbednost hrane preporučio je da gornja granična vrednost po obroku hrane ili pića iznosi 0,6 grama po kilogramu telesne težine.

Označavanje nutritivnih vrednosti eritritola u prehrambenim proizvodima varira od zemlje do zemlje. Neke zemlje, poput Japana i Evropske unije (EU), označavaju ga kao zaslađivač sa nula kalorija. U SAD se naglašava da ima kalorijsku vrednost od 0,2 kilokalorija po gramu (95 odsto manje od šećera i drugih ugljenih hidrata).

Iz dosadašnje komercijalne upotrebe se može potvrditi da je eritritol bezbedan zaslađivač, a najviše ga koriste dijabetičari i osobe na redukcionim dijetama.

U malim dozama obično ne izaziva laksativne efekte, gasove ili nadimanje, kao što se često dešava nakon konzumiranja drugih šećernih alkohola (kao što su maltitol, sorbitol, ksilitol i laktitol).

Velike doze mogu prouzrokovati mučninu, nadimanje i dijareju. Kod muškaraca, doze veće od 0,66 g po kilogramu telesne težine, a kod žena, doze veće od 0,8 g po kilogramu telesne težine, imaće laksativni efekat. Eritritol u retkim slučajevima može izazvati urtikariju.

Eritritol nema uticaja na nivo šećera u krvi, kao ni na nivo insulina u krvi. Zbog toga, ali i zbog lakog izbacivanja iz organizma, on je efikasna zamena za šećer kod dijabetičara.

Nije opasan po zubnu gleđ. Bakterije u ustima ga ne mogu metabolizovati, pa ne doprinosi propadanju zuba. Takođe, slično ksilitolu, deluje antibakterijski protiv bakterija streptokoka i smanjuje zubne naslage.

Dok se rastvara u vodi daje efekat hlađenja, kao na primer dekstroza ili nana. Ovaj efekat hlađenja imaju i drugi alkoholni šećeri, npr. ksilitol, ali eritritol je jači.

Jasna Vujičić, nutricionista
www.nadijeti.com