Neophodno je povećati najniže penzije

Posle umanjenja i obustavljanja redovnog usklađivanja penzija od 2012. do 2019. godine, smanjivanja penzija koje su bile veće od 25.000 dinara od 2014. do 2018, posle ukidanja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, predstavnici vlasti iz dana u dan ponavljaju tvrdnje o nikada većim penzijama ili najvećim penzijama u istoriji Srbije. U isto vreme retka su obraćanja javnosti predsednika u kojima se on ne zahvaljuje penzionerima na doprinosu stabilizaciji javnih finansija u Srbiji. Takvo zahvaljivanje je potpuno osnovano jer su svi penzioneri, bez obzira na to da li su im u pomenutom periodu smanjivane penzije ili nisu redovno usklađivane, dali svoj doprinos jačanju budžeta. Drugo je pitanje da li su aktuelne vlasti otklonila posledice nepotpunog usklađivanja i smanjivanja penzija.

Penzije su od 2012. godine uvećavane/usklađivane za 27,4 odsto što nije bilo dovoljno za očuvanje njihove kupovne vrednosti. Analiza u kojoj je primenjena švajcarska formula od 2012. godine pokazuje da je trebalo da penzije od 2012 do 2020. budu usklađene za 53,9 odsto, što znači da su penzioneri u Srbiji oštećeni za oko 26 odsto kad je reč o usklađivanju penzija. Da je kupovna moć penzija umanjena pokazuje i upoređivanje njene vrednosti iskazane u evrima u 2012. i 202.1 godine. Odnos prosečne penzija 2012. godine od 24.408 dinara ili 214 evra prema penziji u maju 2021. koja je iznosila iznosila 29.376 dinara ili 248 evra pokazuje govori o uvećanju za 34 evra. Kada se zna da je inflacija u EU u tom periodu iznosila od 1,5 do 2,5 odsto godišnje možemo zaključiti da je kupovna vrednost penzije u maju 2021. godine u odnosu na 2012. godinu, umanjena. To znaju svi penzioneri u Srbiji i to ne mogu prikriti niti pokriti povremena jednokratna predizborna novčana davanja. Spinom o „nikada većim penzijama” ne može se prikriti bedan socijalno-ekonomski položaj preko milion penzionera u Srbiji.

U posebno teškom položaju je oko 600.000 osoba čije su penzije manja od 20.000 dinara što je i granica siromaštva u Srbiji. Životno je ugrožen najveći broj poljoprivrednih penzioneri koji zbog starosti i bolesti nisu u mogućnosti da radom uvećavaju svoje prihode. Izgovori kako nisu dovoljno uplaćivali u Fond penzijsko-invalidskog osiguranja su besmisleni, a niko ne govori o tome koliko su uplaćivale osobe koje ostvaruju pravo na nacionalnu penziju. U svim državama postoji kategorija garantovane ili najniže penzije i država dotacijama iz budžeta obezbeđuje potreban minimum za preživljavanje.

Linearnom isplatom uvećanja uz penziju penzionerima kojima su penzije manje od 34.000 ne rešava se problem jer oni koji imaju male penzije dobijaju najmanje. Isplata uvećanja uz penziju, novčane pomoći svim penzionerima u 2020. i 2021. godini i najavljena isplata pomoći od 20.000 pred parlamentarne izbore u 2022. godini pokazuju da novca ima, ali se on pogrešno koristi. Očigledno se na takav način nastoji da smanji nezadovoljstvo osiromašenih penzionera i kupi njihova podrška na izborima. Izmenama člana 76. Zakona o PiO o visini najniže ili garantovane penzije na ustavan način bi se uvećale penzije samo onima kojima su penzije manje od 20.000 dinara, pa bi tek tada deo penzionera u Srbiji mogao da kaže da su im nikada veće penzije. Potrebnih oko 40 milijardi dinara godišnje za to ima i da ukupno izdvajanje za penzije u Srbiji ne bude veće od 11 odsto bruto društvenog proizvoda Srbije.

Bez povećanja najniže penzije, vanrednog usklađivanja penzija i naknade štete penzionerima kojima su penzije smanjivane najveći broj penzionera će samo sanjati nikada veće penzije i zlatno doba!

Jovan Tamburić,
predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije