Pet država, tri reke – jedan rezervat

Ideja s kraja prošlog veka na čijoj realizaciji se radilo punih 12 godina svoj epilog dobila je ove nedelje – područje Mure, Drave i Dunava Unesko je proglasio rezervatom biosfere. Tako je „evropski Amazon” postao i prvi rezervat koji se prostire kroz pet zemalja – Austriju, Sloveniju, Hrvatsku, Mađarsku i Srbiju. Jedinstveno stanište brojnih zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta, u brojkama izgleda ovako: prostire se na skoro milion hektara zemlje, obuhvata 700 kilometara rečnog toka i prostor na kojem živi oko 900.000 stanovnika koji su svoj način život vekovima prilagođavali reci.

– Ovo područje je zelena linija života i ne samo prirodno već i kulturno blago. Tu se ljudi, recimo, tradicionalno bave poljoprivredom. Uneskovo proglašenje je najlepši kraj višegodišnjeg rada kako bismo očuvali ovaj region. Taj mukotrpni posao, koji se sastojao i od lobiranja, pregovaranja, bezbrojnih sastanaka, zahtevao je kako međunarodnu saradnju, tako i saradnju sa institucijama u zemlji i to na svim nivoima. I tako će se i dalje nastaviti, jer samo ujedinjeni možemo da doprinesemo obnovi i očuvanju predela Mure, Drave i Dunava – kaže za „Politiku” Nikola Matović, projektni saradnik u WWF „Adriji”.

A obale ovih reka dom su za preko tri hiljade vrsta ptica i baš tu se nalazi i najveći broj gnezdećih orlova belorepana u Evropi, bregunica, malih čigri i crnih roda. Jesetre i dunavski losos koriste više od 700 kilometara rečne dužine za migraciju. A namera je i da se ovaj predeo razvije turistički, ali samo na način koji bi podrazumevao očuvanje prirode.

– Pre ove velike odluke svaka država je prvo morala da zaštiti svoj rečni deo. Srbiji je to pošlo za rukom 2017. godine, kada je Međunarodni koordinacioni savet Unesko programa „Čovek i biosfera” odlučio da rezervat „Bačko Podunavlje” stavi na svetsku listu. Ovaj, srpski deo „Evropskog Amazona” prostire se na oko 180.000 hektara i prolazi kroz opštine Sombor, Apatin, Odžaci, Bač i Bačku Palanku – dodaje naš sagovornik i ističe da ovaj rečni predeo ima prostrane plavne šume, ade, rukavce i peščane obale.

U okviru „Bačkog Podunavlja” nalaze se vredni specijalni rezervati prirode „Karađorđevo” i „Gornje Podunavlje”, u kojem je više od 240 vrsta ptica, 50 vrsta sisara i isto toliko riba. „Gornje Podunavlje” poznato je i po tome što ga naseljava najbrojnija populacija evropskog jelena u našoj zemlji, ali i po autentičnom kulturnom nasleđu. Naime, mnogi običaji nastali su upravo kao rezultat prilagođavanja reci: od ribarskog alata, čamaca, jela, do nošnje i jezika.

– I sa ovim ništa nije gotovo. Pred nama je i dalje veliki posao. Očekujemo da ćemo se susretati i sa većim pritiscima od strane ugrožavajućih faktora, ali za to više nema mesta. Ovo mora biti primer suživota ljudi i prirode – kaže Nikola Matović.

A kako bi zaštitila prirodu, ali i razvila ovo područje, podrška je stigla i iz Brisela. Evropska unija je kroz svoje programe sufinansirala projekte vredne više od 20 miliona evra.