Otvoreni umesto okupirani Balkan

Ideja: Balkan balkanskim narodima nije od juče. Ona simbolizuje mir, razum, slobodu, jedinstvo, demokratiju a nadasve, ekonomski i svaki drugi prosperitet balkanskog etnosa.

„Zadatak razuma je i ovde, kao i svuda, da složi osećaje u ideje, ideje u znanje, znanje u mudrost, namere u ličnost, pojedince u društvo, a društvo u mir... Sloboda je dragocena, ali otkuda može da bude sloboda bez reda?” (Vil Durant, „Ognjišta mudrosti”.)

Uspešna ekonomija je rezultat efikasne i mudre politike. Dakle, politika je u službi ekonomije. Bez uspešne ekonomije nema ni slobode niti demokratije. Samo onaj čovek, koji ima posao od kojeg može da živi je slobodan čovek.

U dugoj istoriji balkanskih naroda postoji nekoliko značajnih datuma, kao što su: Cveti, 9. april 1345–1346 g. Skoplje, proglašenje Dušanovog carstva; 1. decembar 1918. g., proglašenje Kraljevine Srba. Hrvata i Slovenaca; 29. novembar 1943 g. proglašenje Demokratske Republike Jugoslavije; 9. novembar 1989 g. rušenje Berlinskog zida, ujedinjenje dve Nemačke i početak razbijanja SFR Jugoslavije; četvrtak, 4. januar 2001 g. povratak kapitalizma i pljačkaška tranzicija (opširnije u kolumni „Dvadeset godina kapitalizma, „Politika” od  5. aprila 2021 g.) i četvrtak, 10. oktobar 2019 g. Novi Sad, promocija ideje „mali šengen” Aleksandar Vučić, Edi Rama i Zoran Zaev.

A sad pođimo redom:

Stefan Uroš Četvrti, Dušan Silni Nemanjić, Car Srba, Grka, Arbanasa i svih primorskih zemalja, a neretko titulisan i sa „stranama bugarskim”, predstavlja ne samo rodonačelnika, već i realizatora ideje „Balkan balkanskim narodima”, stvorivši moćno carstvo, veoma cenjeno i poštovano od naroda i država srednjovekovne Evrope.

Nakon raspada otomanskog i austro-ugarskog carstva, koji je uzrokovan Balkanskim i Prvim svetskim ratom, više od dve trećine balkanskih naroda našlo se i zvanično 1918. u zajedničkoj državi, sa kraljem Aleksandrom Karađorđevićem na čelu. Ta zajednička država, kraljevina Jugoslavija, nakon Drugog svetskog rata, iz kapitalizma, privrednog i društvenog poretka, u kojem je glavni pokretač života profit, prelazi u socijalistički, a ne zadugo i samoupravni poredak, koji ima za cilj jednakost ljudi na osnovu zajedničkih sredstava za proizvodnju.

Očigledno da je ova zajednička država balkanskih naroda, bez obzira na oblik privrednog i društvenog poretka, uprkos svim istorijskim izazovima, opstala više od 80 godina, dok je u slobodnom socijalističkom samoupravnom poretku proživela više od 50 godina.

Razbijanje SFR Jugoslavije, kao države bratskih balkanskih naroda, počinje neposredno po ujedinjenju dve Nemačke.

Savremena istorija beleži, da je ujedinjena Nemačka, preko svog ministra inostranih poslova, Hansa Ditriha Genšera, inicirala i dala mig tzv. međunarodnoj zajednici da otpočne sa krvavim razbijanjem zajedničke nam države, Jugoslavije, tako što je prva priznala secesionističku Hrvatsku i Sloveniju za samostalne države, iako SAD nisu u početku bile za komadanje ove uspešne države balkanskih naroda.

Činjenice govore da Nemačka nije mogla da se pomiri sa porazom koji je pretrpela u oba svetska rata, a koje je sama izazvala, čime se osvetila svim balkanskim narodima, koji su joj pokazali otpor, a naročito srpskom narodu.

Najnoviju inicijativu o ekonomskom ujedinjenju balkanskih naroda komentariše novinar Aleksandar Apostolovski u svom tekstu pod nazivom „Otvoreni Balkan, zatvorena Evropa”, „Politika” 5. septembar 2021. g., gde između ostalog ističe: „Vučić je otvorio karte, promovišući ideju ’Otvorenog Balkana’, dok su mu na drugom panelu bočnu podršku davali Edi Rama i Zoran Zaev. Vučić je dobio glavnu scenu od predsedavajućeg zemlje EU i iskoristio da ukaže da ideja ekonomske saradnje Srbije, Albanije i Severne Makedonije, nekad nazvana „mali šengen”, predstavlja savez koji umesto sukoba, krvi i mirisa baruta, stereotipnih slika o Balkanu, donosi razumnu i racionalnu ideju o privrednom povezivanju i stabilnoj budućnosti.”

Očigledno, da je politika u Srbiji konačno preuzela svoju ulogu, da služi ekonomiji i prosperitetu svog naroda. Sadašnja – trenutna geopolitička mapa Balkanskog poluostrva izgleda ovako: od ukupno 11 suverenih država, pet su članice EU (Grčka, Rumunija, Bugarska, Hrvatska i Slovenija), dok njih pet čeka na članstvo (Srbija, Albanija, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora).

Logično bi bilo da se države, koje čekaju članstvo u EU, ne gubeći vreme,  samoorganizuju u savez „Otvoreni Balkan”. Međutim, šire gledano, kako sa aspekta geografske celine – Balkansko poluostrvo, zajedničke istorije, istog ili sličnog jezika, kojim se služi više od dve trećine stanovništva poluostrva, kao i sa stanovišta mentaliteta, tzv. balkanskog, kulturnog i umetničkog stvaralaštva, a posebno zbog činjenice da postoji nasušna potreba za privrednim povezivanjem i saradnjom,  što sve ukazuje na razumnu i racionalnu odluku da se formira savez balkanskih država i naroda, pod potpuno logičnim imenom „Velika Balkanija”, a po ugledu na mnoge složene državne zajednice, kao što su SAD, Velika Britanija, Italija, Nemačka, Rusija, Kina, Indija, Brazil i mnoge druge.

Ovaj savez balkanskih država, predstavljao bi i faktor odvraćanja od bilo kakvog nasrtaja na suverenitet i ekonomski prosperitet Velike Balkanije.

Uvođenjem kapitalističkog privrednog i društvenog poretka u sve zemlje istočne i jugoistočne Evrope, a nakon rušenja Berlinskog zida i gašenja Varšavskog pakta, dolazi do političkog i ekonomskog potčinjavanja malih od strane moćnih država i neviđene pljačkaške tranzicije, čime se dovode  u dužničko ropstvo i gube slobodu i suverenitet. Podatak da je Jugoslavija pre raspada imala ukupan dug prema inostranstvu od oko 15 milijardi evra, dok je danas ukupan dug svih bivših republika deset puta veći i iznosi preko 150 milijardi evra, to potvrđuje.

Istina je da privredni i društveni poredak ne može preko noći da se menja, bez revolucionarnih promena, ali država svojim instrumentima može da legalno utiče na strukturu investicija, kako u privatnom, tako i u javnom sektoru.

Najpouzdanija mera ekonomskog uspeha jedne države i nivoa životnog standarda njenih građana jeste bruto nacionalni dohodak – BND, koji ostvaruju domaća lica, bez dijaspore, a ne bruto domaći proizvod – BDP, koji ostvaruju i strana preduzeća i građani u odnosnoj državi. Ovo je jedan od najjednostavnijih načina da se prati ekonomski prosperitet i stepen životnog standarda stanovništva a u cilju blagovremenog preduzimanja korektivnih faktora.

Generalni direktor „Trepče” i menadžer Balkana, tokom poslednje decenije 20. veka

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista